ВЕСТИ

Погрешно лечење мог тате – други део потресне приче

Прочитај ми чланак

Средином октобра прошле 2021. године известили смо читаоце о погрешном лечењу и низу пропуста у лечењу Момчила Павловића у УКЦ “Крагујевац” где се износе тешке оптужбе на рачун др. Слободана Милисављевића, новог директора “УКЦ”-а.

Преносимо вам у целости други део потресне приче коју је редакцији доставила Мирка Павловић, кћерка погрешно леченог Момчила Павловића.

“Након два месеца, на дан кад је требао да изађе стиже му позитиван тест на Ковид. Пошто га је неко од медицинских радника заразио премештају га на одељење полуинтензивне у приземљу клиничког центра са оним најтежим случајевима, где нон стоп умиру поред њега, ускачу у скафандерима и пакују у џакове, он ту не види никакав излаз него да хоће да га се реше у растројству и нервном слому покушава да побегне кроз прозор, где га након тога везују за кревет и тако неких 10-так дана без игде ичег.

Након тога га пребацују на одељење Ц4, и ту добијам информацију да није превијена рана и да треба превити, да су они слали допис мејлом (грудним хирурзима) и да нико неће да дође, где ја одлазим до амбуланте затичем Др. Милоша Арсенијевића да питам зашто мој отац није превијен где он истерава моју другарицу из амбуланте да не бих имала сведока уноси ми се у фацу, стеже вилицу и каже да умукнем док он прича како ја све то лажем и измишљам како би ме протурио кроз оџак, како је то мом оцу бенигно и како ће то на крају бити окоштавање које ће га болети на промену времена и истерује ме напоље.

Само да нагласим сво то време које је мој отац лежао тамо ја сам се чула скоро сваки дан са Др.Савом Дурковић из једне приватне клинике у Београду, који је предиван човек и лекар, који нам је још у јануару месецу рекао да мој отац има рак. Тад кад је имао само једну промену и један носиш да ако крене на време са лечењем да ће живети сигурно 7,8,9. год да је срамотно и скандалозно шта мом оцу раде у Крагујевцу ,да мој отац има рак и да њему уопште нису ни дошли до тумора и да њега систем не лечи, да ће њему бити све горе и горе и тад је написао дијагнозу на основу скенера коју после потврђује и професорка Виолета Вучинић у КЦС и да се та дренажа решава за 3,4 дана највише (где му је пијани Мрвић радио прву биопсију на слепо и пробио плућну марамицу, а друга биопсија рађена ВАТС методом значи ушли са камером и омашили тумор од 7цм то је радио Слободан Милисављевић).

Мог оца отпуштају после још неких 10-так дана позитивног и даље на Ковид где на отпусној листи наравно и пише да онда није био превијен и да треба превити и још доста неких нелогичности око самог тумора.

Ми одлазимо кући и њему бива све горе и горе, скоро, сваки дан хитна, болови, гушење, долазимо на контролу након мање од месец дана где му мој отац каже да има још веће болове од кад је изашао и Др. Слободан Милисављевић каже да је све добро и како треба да му се захвали што му је спасао живот и да настави да прима тродоне, да пије бруфене и тако цео живот и да дође на контролу опет за месец дана, уствари дођи за три месеца. Видео шта је урадио и мислио сигурно ма неће он преживети до тад.

Ми одлазимо одмах након тога за Београд код Проф.Виолете Вучинић којој пре свега желим да се захвалим на свему, која је изванредан човек онда и лекар (јер добар човек је и добар лекар) и целом тиму пулмологије у КЦС у Београду, која је запрепашћена шта је мом оцу урађено и да ли они уопште знају шта су потписали на оволикој хартији од вредности, и затим ме пита а шта је било 2017год.(он је тад оперисао плућа исто у Кгагујевцу и исти доктор га је оперисао тад и сад). Ја кажем да је и тад наводно било бенигно ако им верујемо, каже она коме да верујемо сине погледај шта су му урадили, да постоји могућност да је и тад било злоћудно да не може ово тек тако да се створи, како мој отац има рак.

Заказује му одмах трећу биопсију, ради му се биопсија и исти дан му ураде и резултат и постављају му дијагнозу Сквамоцелуларни карцином плућа 4 стадијум ухватило и кости због изгубљеног времена и погресног лечења у Кгагујевцу, да напоменем да је имао у јануару месецу једну  у промену и један нодус а кад је изашао из Кгагујевца сигурно преко 20промена.

Одмах почиње са лечењем у Београду са хемиотерапија, а зрачење је добио да иде у Кгагујевац по хитном поступку што пише на конзилијарној одлуци. Међутим тамо долазим па ми траже да идем да тражим од хирурга истих ових што су га упропастили да му напишу да је хитно и да они не признају никакву конзилијарну одлуку из Београда и да чекам на комисију па тек онда да му закажу.

Ко зна колико би времена прошло, где ја одлазим до амбуланте затичем Др Станка Мрвића где га му сестра каже да сам ја ћерка од Павловић Момчила и да треба да му се то напише,каже ма знам, ја кажем њему мој тата има карцином, он мене сасеца и каже добро и шта хоћеш, као написаћу ти то, јел без мене не бисте могли ништа где креће да ми пише хемијском оловком по одлуци,где га сестра прекида и каже да мора у компјутеру а не да пише тако по папиру,где креће расправа између њих.

Он неће да напише зато што сестре иду на одмор и онда ће он морати све сам да ради, и то све предамном и мојом другарицом, где једна од сестара не знам име зове неког, хоће да ми помогне и закаже, међутим не успева, али бар је испала човек.

Ја одлазим, заказује сее комисија опет. Ми долазимо после пар дана мој отац је већ на носилима, више није могао на ноге, имамо заказано у 10 часова  и чекамо наредних 5-6 часова у ходнику. Прозивају нас, где се мени обраћа једна од три жене у комисији (на веома значајној позицији), нећу рећи пронаћице се она сама, да пацијент може да изађе, само је хтела да га види. Ми смо га изнели напоље пошто не хода више, где ја улазим још нисам ни села, она се мени обраћа и каже да ли ти видиш нашта лици твој отац, јел ти видиш како он изгледа.

Прво како такав пацијент сме да вам чека испред врата толико сати на носилима, замислите да ћерци тако нешто кажу, ја кажем видим за све то су криви ови лекари овде, али немојмо сад о томе, каже али твој отац не може да прими терапију, видиш ли ти нашта он личи. Ја кажем примиће је, мора да прими и то по хитном поступку као што је и написано, као па неће он издржати мора да лежи 20-так минута на равној дасци, и после натезања са њом преписано му је да прими.

После надобудног и безобразног понашања му се заказује да крене са терапијом. Кад смо дошли да прими прву терапију, дотична госпођа тотално друга прича, све супер, све може, ја згранута.Шта се десило у међувремену? Да ли је прочитала историју болести па се сажалила или видела да су у Београду написали да хитно прими зрачење? Али нажалост се завршило јако брзо због изгубљеног времена, несавесног и погрешног лечења у Крагујевцу, умирао је у најгорим мукама где више ни најјачи морфијум, тродони, бруфени, парацетамоли и други лекови нису помагали.

То је трајало непуна три месеца, могла бих о томе да причам данима и данима какве тортуре смо преживљали ми а он не смем ни да замислим, сваки други дан смо ишли за Кгагујевац за информацију, да носимо храну, воду, тоалет папир итд. Понашали су се катастрофално, Мрвић је увек био пијан, тетура се, кажу да ни не сачека дежурство оде кући.

Слободан Милисиваљевић, један надобудан и безобразан човек, без трунке савести, да га не описујем више пошто делим исто мишљење са једним лекаром и човеком пре свега који ми је доста помогао, обилазио мог тату, који ми је рекао да Милисављевић хоће да му дам новац. Ја кажем али за шта, коме да дам, неком ко убија мог тату, ко га погрешно, нестручно и несавесно лечи, где ми он каже, нажалост је тако, да је он одрон и слично. Да су 90% људи запосљено странци ту да ће им он нажалост постати директор то ми је рекао још у фебруару месецу, да је једноставно много лош човек и да ту не може ништа да се промени.

Хоћу да знам зашто су мог оца погрешно лечили, лечењем које је трајало месецима, зашто кад су видели да не знају и да су га упропастили зашто га нису послали за Београд, а не да га толико муче и да изгубе драгоцено време од 3 месеца. Њему 1 дан значи а камоли толико, сигурно зато што су се уплашили јел би видели тамо шта су му урадили.

Па су мислили вероватно умреће он неће нико сазнати, али он је изашао одатле са 30-так кг мање, исцрпљен, изнемогао са ожиљцима од везивања, избоден, модрих руку и кукова где није могло више ништа да му се да, где је требао да буде најјачи да би примао хемиотерапије и зрачења, али не они су га уништили.

Какву су заклетву они полагали, какви су то нељуди, нестручни и корумпирани назови лекари!! Зашто га нису послали за Београд кад су видели да не знају да му пронађу тумор, зашто су га погрешно и несавесно лечили толико дуго, зашто су га мучили и исцрпљивали толико, зашто му нису успоставили дијагнозу и стадијум болести а не причали како је то хронично запаљење плућа и зашто нисам водила оца приватно него га довела у Кгагујевац, тако ми је рекао Слободан Милисављевић.

Зашто су га на крају на све то заразили короном, зашто су га малтретирали, исцрпели физички и психички, који су то монструми. Требају да одговарају за ово што су урадили мом тати и свим осталим људима, а многи су се јавили да су их ови назови лекари упропастили и да више њихови нису живи.

Само желим да сви који су заслужни одговарају за несавесно, погрешно и нестручно лечење мог тате.”

АР ИНФО / МИРКА ПАВЛОВИЋ

Back to top button