ПОЛИТИКА

Млађан Ђорђевић: Стефановић ће радо бити део прелазне владе кад паде Вучић

Пре неколико дана, прилично незапажено у српским медијима, Москву је посетила помоћница америчког државног секретара и особа од највишег поверења америчког спољнополитичког миљеа, Викторија Нуланд. Стари знанац нас на Балкану, Нуландова је имала низ разговора у Кремљу, чији од‌јеци ће се осетити и у нашем региону.

Прочитај ми чланак

Наши пријатељи у Москви јављају да је Александар Вучић дефинитивно изгубио поверење свих великих играча, што је током ове посете и потврђено. Енглези су га напустили међу првима, а они непогрешиво нањуше листопад сваког диктатора и окрену му леђа. Немци су доживели промену власти и његова менторка Ангела Меркел одлази у пензију, а долазе социјалдемократе и зелени, који су већ најавили да неће толерисати аутократске режиме. Бајденова администрација је сумњичава према Вучићу још од када се у кампањи за америчке изборе, сулудо и кратковидо, ставио на располагање Доналду Трампу.

Бајден зато за новог амбасадора у Београду шаље Кристофера Хила, који важи за тврду струју у односима са Србијом. Ето још једном примера како је Вучић својом глупошћу одмогао српске националне интересе – Американци шаљу амбасадора који ће да нам заврће руку више него обично. А службе попут ДЕА опрезно прате када председник једне државе брани нарко дилере у телевизијским обраћањима, или када има изражене везе ка нарко клану који је масовно убијао људе у кући страве у Ритопеку.

А Руси? Русе се Вучић трудио сам да отпише – измишљао је шпијунске афере, оптуживао Русију да стоји иза протеста у Београду прошлог лета, продавао оружје Украјини, повлачио нашу војску из заједничких војних вежби, потписивао Вашингтонски споразум иза леђа Русији, признао Кристијана Шмита за новог високог представника у БиХ – иако се Русија томе отворено противи, јер није испоштована процедура избора у Савету безбедности. Ипак, све то је Вучић радио са другим циљем – да за рачун запада одвоји Србију од Русије, да их натера да одустану од подршке Резолуцији 1244 и да утера нашу земљу у НАТО. Није ни слутио да ће се и запад, и Руси, наћи на истој страни односа према њему. А то је разумевање да режим у Србији, пре или касније, мора да се мења.

Након одласка Нуландове из Москве, састанци су са обе стране описани као „корисни“ и „конкретни“. Чак је и Владимир Путин укупне односе са САД оценио као „потпуно конструктивне“.

Пажљиви читаоци би сада требало да ставе у контекст план који је покрет Ослобођење изнео током наше прошломесечне посете Москви, а за који смо добили подршку одређених кругова: оставка Вучића, као најодговорнијег за огромну политичку и друштвену кризу у Србији; преузимање места в. д. председника од стране Ивице Дачића, јер он по Уставу као председник скупштине има на то право, формирање прелазне владе и тужилаштва за политичке злочине по угледу на Македонију, и затим организација слободних избора. Данас постоји само један човек у Србији који има поверење и Русије и запада, а то је управо Ивица Дачић.

Такође, постоје и умеренији гласови у СНС (а које Вучић покушава да прозове и оцрни путем својих медијских сатрапа), а који би радо учествовали у овом плану и у прелазној влади. Сетите се, који министар се редовно састаје са западним амбасадорима, а недавно је ишао и до административне линије са руским амбасадором?

Точкићи су се покренули. Александар Вучић је, као добар шахиста, такође брзо реаговао. На самиту несврстаних у Београду је молио Сергеја Лаврова да га Путин прими. Посета је наводно заказана за 25. новембар и то је Вучић славодобитно објавио, иако још увек нема потврде. Наш диктатор очекује да ће у Москву отићи уз велику помпу, пред саму изборну кампању, и да ће одатле Србима да покуша да „прода“ још неку згодну причу и прогласи неку велику победу – претпостављам о томе како је успео да испослује цену гаса нижу од тржишне, иако Србија свакако гас не купује на берзи и за нас не важе те цене. Могао би Вучић веома да се изненади на тим састанцима, ако сазна шта је Викторија Нуланд заиста договарала у Кремљу, а што се тиче Балкана. Могао би из Москве да дође обешеног носа.

Поготово ће Вучић бити изненађен ако му званични кругови у Москви предоче да план који сам малочас изнео, није никаква фантазија, већ реална могућност, која ће значити политички крај за њега, а пут ка ослобођењу за Србију. Американци му нису заборавили завлачење и превртљивост. Руси му нису заборавили покушаје да их „откачи“. Ивица Дачић му није заборавио да му уништава странку и усисава је у СНС. Умеренији функционери самог СНС нису заборавили понижавање које редовно доживљавају. Народ Србије није заборавио како је живети слободан од издаје, пљачке, криминала и аутократије. Сазнаћемо све врло ускоро. Новембар је иза ћошка.

Извор: Млађан Ђорђевић / нова.рс

Back to top button