ДРУШТВО

Узбуњивачи у Србији – сами против свих?

„Онај ко калкулише, он сигурно неће дунути у пиштаљку.” Тако др Борко Јосифовски одговора на питање Истиномера да ли би, и после свега што га је снашло, поново био спреман да буде узбуњивач. Није, међутим, лако осудити ни већину која, очигледно, калкулише, односно ћути, правећи се да не види драстичне примере корупције у свом окружењу, будући да, упркос постојању Закона о заштити узбуњивача, систем не штити храбре појединце који следе свој морални компас и брину о интересу друштва.

Прочитај ми чланак

„Увек бих узбунио када је за добробит народа. Узбуњивачи никада не размишљају да ли је то вредно, нема ту калкулисања”, наставља др Јосифовски, некадашњи директор Градског завода за хитну медицинску помоћ, који је указао на илегалну сарадњу лекара из своје службе с погребницима, након чега је остао без посла и већ више од 15 година чека судску правду.

„Оно што дође као директива одозго за пар дана се процесуира, а други случајеви се одуговлаче у недоглед”, говори из свог искуства лекар узбуњивач.

Теорија и пракса

Он није није једини који је лоше прошао. Познат је и случај Александра Обрадовића, који је разоткрио незаконите послове у Крушику.

Вук Цвијић, новинар Нина, који је јавности пренео Обрадовићеву причу, подсећа да је тај човек ухапшен пред крај радног времена, у тренутку када је у фабрици било 3000 људи, што говори о системском застрашивању.

„Обрадовић је прошао голготу, на њега се обрушио цео државни механизам”, подсетио је Цвијић, говорећи у оквиру конференције „Грађани имају моћ” (у организацији Београдског центра за безбедносну политику), на панелу с темом „Бити узбуњивач у Србији: теорија и пракса”.

На истом панелу говорило се и о судбини Горана Милошевића, захваљујући коме је јавност сазнала за „друмску мафију”.

„То је човек који је егзактно потврдио да се на наплатним рампама Јавног предузећа Путеви Србије брутално краде, што је добило и судски епилог, али је Горан Милошевић избачен са посла“, рекао је адвокат Родољуб Шабић, па навео и пример Ивана Нинића, који је као ученик трећег разреда средње школе открио да професори пљачкају школски буџет. Годину дана касније, Нинић је остао без стипендије иако је био одличан ђак.

Знајући за све те и сличне случајеве, како да се неко осмели да поступи као узбуњивач и да се, практично, изложи одмазди државе?

„Држава је у стању да злоупотреби сваки свој механизам”, каже Софија Мандић из Центра за правосудна истраживања, указујући на то да узбуњивачи заштиту траже у обраћању јавности, у односу на шта је Закон о заштити узбуњивача веома рестриктиван.

„Особа се може директно обратити јавности само ако постоји непосредна опасност по живот, по животну средину и ‘непосредна опасност за уништење доказа’. Нашалила сам се да би услов за директно обраћање јавности Обрадовић могао да испуни само ако би надлежног тужиоца затекао с упаљеном шибицом испред хрпе папира у Крушику. Услов везан за уништење доказа је практично немогуће испунити“, објашњава Софија Мандић.

Рупе у „одличном” закону

По слову закона, Обрадовић је требало да се обрати послодавцу, тј. фирми чији врх је, по његовим сазнањима, био уплетен у корупцију.

„Са много адреса са чуло да је наш закон у врху европских закона када је у питању зашитита узбуњивача. Могу да замислим неког службеника из Брисела или било кога са стране како чита закон и каже – Ово је одлично, ово је то што треба Србији! – Наше законе, међутим, треба читати из локалног контекста. Из локалне перспективе видите рупе којима се власт обезбедила од прогона“, закључује Мандић.

Иако нема брзог ефекта, др Јосифовски сматра да узбуњивање има смисла. Како каже за Истиномер, да је на време разрешена афера Хитна помоћ, вероватно не би било неких каснијих тешких малверзација у здравству.

„Не би било афере Сремске Каменице где људи нису могли да добију зрачење на време јер су третмани продавани страним осигураницима за девизе, а капацитети у Каменици нису довољни да покрију ни потребе наших осигураника.”

Да ли као друштво показујемо довољно солидарности с храбрим људима који су, бранећи наше интересе, жртвовали све? Да ли смо ми та јавност за коју су веровали да може да их заштити?

Извор: Истиномер

Back to top button