ПОЛИТИКА

ВЛАСТ ЋУТИ – Аранђеловачким селима прети опасност од насељавања миграната

Прочитај ми чланак

У Србији је, према званичној статистици, процена броја становника: 7 076 372, стање на дан 01.01.2016. (без података за АП Косово и Метохија).

План је да се насели 4,4% миграната од укупног броја становника у Србији то би било у будућем времену 311.362 странца у Србији…

Након ових градова започеће и друга етапа насељавања миграната по селима у Шумадији, укључујући и општину Аранђеловац.

У седам градова са највећим бројем миграната – Суботици, Сремској Митровици, Шиду, Београду, Нишу, Врању и Прешеву, наредних недеља започеће локалне кампање подршке интеграцији мигрантског становништва у овим срединама.

Организације цивилног друштва из ових градова ће заједно са тамошњим локалним мрежама за подршку интеграцији избеглица организовати низ активности како би ублажили социјалну дистанцу између локалног и мигрантског становништва и указали на потребе и проблеме миграната који у овим градовима живе.

„Избеглице које су последњих година дошле са Блиског Истока, протресле су политичке системе свуда у Европи. Решење овог проблема нису ограде и враћање тих људи назад, јер нико на такав пут не креће без озбиљних и тешких разлога. Прави приступ је да заједно дођемо до решења које је прихватљиво и добро за све, за оне који су своје земље напустили и за нас који смо их у својим земљама дочекали“, рекао је Норберт Бекман Диркес, директор представништва Фондације „Конрад Аденауер“ за Србију и Црну Гору на састанку на ком су одабраним организацијама цивилног друштва из ових градова додељена средства да реализују кампању у својим срединама.

Локалне кампање које ће се наредних месеци водити део су међународног пројекта „Градимо заједно – мониторинг и јавно заступање у локалним заједницама“ које, уз подршку Европске уније, спроводе Фондација „Конрад Аденауер“, удружење „Атина“ и Македонско удружење правника.

Пројекат се реализује већ годину дана у Србији и у Македонији, у општинама са највећим бројем избеглица у обе земље (укупно 11 општина).

„Ми желимо да наше државе креирају услове да избеглице које то пожеле могу овде да остану и буду интегрисане у друштво. Радимо на томе да наши грађани разумеју потребе избеглица, да не пружају отпор идеји интеграције, да им кажемо да заједно можемо и треба да омогућимо да ови људи живе боље“, рекла је Александра Галоња, која руководи пројектом „Градимо заједно“.

Локалне кампање су усмерене на укључивање деце миграната у заједницу као и на заједничке активности локалног становништва и миграната, у циљу смањивања социјалне дистанце и упознавања.

У Суботици ће се организовати радионице са децом из основних школа из локалне средине и децом мигрантима; у Нишу ће се реализовати пројекат „Исти, али различити“ чији је циљ упознавање две културе; организације из Врања ће и родитеље и децу учити разумевању културних разлика; организација „Јефимија“ из Сремске Митровице спровешће кампању „Отворени хоризонти“; Црвени крст из Шида бавиће се питањем насиља у породици у мигрантској популацији; у Београду и Прешеву биће бројних активности чији је циљ превазилажење јаза између локалног и мигрантског становништва и боље упознавање.

Курир/Ар Инфо

Back to top button