ЗАБАВА
ПЕСМА О ЈЕДНОМ МИКИЦИ
Ех што нисам мало млађи,
да ми коса није седа,
младо момче опет да сам,
а, не килав, матор, деда.
Имао бих косу црну,
и страшно бих висок био,
мишиће ко Шварценегер,
свак би се од мене крио.
И сваку бих ја шармиро,
Мика увек кершме први,
када добру женску видим,
ја осетим жар у крви.
Све бих дао да осетим,
жмарац кад ми приђе ближе,
сада дође млада дама,
не жеди се мени више.
Сваку пару, оба стана,
и кућу на селу,
све би дао Мика сада,
да целива ногу белу.
Али џаба, младост прође,
уз коцку и пиће,
што је било, више нема,
нити икад биће.
Рок Боб