АРАНЂЕЛОВШТИНЕ

ШУМАДИЈСКИ ВАТИКАН – Алексићевац унутар Аранђеловца

Како изгледа када бахати тајкун уђе у неки град и помисли да му је све дозвољено, најбоље се показује на примеру Аранђеловца.

Пише – Иван Ивановић

Сада већ давне 2003. године, од стране Мирољуба Алексића приватизован је Хотел Извор, а уз хотел нови власник добио је и седам хектара,  осамдесет седам ари и деведесет квадратних метара земљишта, које је требало да буде део парка Буковичка Бања.

Поменуто земљиште је у елаборату Агенције за приватизацију процењено на вредност од нула динара! Ово имање које је Алексић добио на поклон је решењем Народног општинског одбора Аранђеловац од 3. октобра 1961. одузето дотадашњим приватним власницима и на трајно коришћење дато Радној организацији Буковичка бања. Наследници старих власника дана 22. априла 2004. подносе захтев Одељењу за имовинско-правне послове Општине Аранђеловац за поништај решења из 1961, јер предметно земљиште није приведено намени због које је одузето. После вишегодишњих суђења, перипетија и хаоса, 2012. године доноси се коначна одлука да се земљиште врати наследницима, тако да су наследници бивших власника правоснажно власници спорног земљишта. Истина, на папиру, јер Алексић упорно избегава да им омогући улазак у посед и чека везу и у актуелној влади, па да поново покрене неки спор.

Покушај отимања стадиона ФК Шумадија

Алексић је већ од самог доласка у Аранђеловац показао изузетну бахатост и осионост, а све то му је омогућавала тадашња власт коју је чинила Демократска Странка, односно Мирко Цветковић са којим је Алексић гајио блиске везе, а кључни играч за Алексића касније постаје и председник општине Аранђеловац,  Влада Гајић који је такође функционер Демократске Странке.

Али то је тек почетак ноћне море Аранђеловчана. Незајажљива жеља да се купи читав парк и све што се налази око парка Буковичка Бања код Алексића се пројавила од самог старта. Прво што му је било на уму то је куповина земљишта тик уз Хотел Извор, које је у власништву страног држављанина из Холандије, за шта је нудио чак милион евра, али је понуда била одбијена и власник је тражио два милиона евра, тако да до продаје земљишта није дошло. Идуће што му је било на уму како би се повезао Хотел Извор са околним парцелама је и стадион ФК Шумадија који је у власништву Општине Аранђеловац, за шта је Алексић општинарима понудио да направи нови стадион за ФК Шумадија у другом делу града, а њему би у власништво припао фудбалски стадион и земљиште око стадиона.

И ако мислите да је то крај, грдно се варате.

Приватизација Старог здања и осталих објеката

Уследила је даља отимачина и то кроз приватизацију објеката у Парку Буковичка Бања, на којој су приватизовани хотели Старо здање, Шумадија, Аркаде, Базен у парку… Хотели који су уредно радили ( без обзира што су били у лошем стању) изненада су затворени, и остављени без чувара. Уследило је демолирање објеката. Свакодневно су обијани, лупани су прозори, жврљана је фасада….

Све се припремало за приватизацију, а цена хотела је на поменуте начине обарана из дана у дан. Приватизација је била таква да је све монтирано како би на аукцији могао да се јави само један човек.. строги услови ко може учествовати у приватизацији нису обухватали једино колико нови власник треба да буде висок, колико има килограма, и каква му је фризура… пошто су имали све остале ставке које је наравно једино испуњавао Мирољуб Алексић. Наравно 2012. године поменути објекти долазе у власништво Мирољуба Алексића .

Цветковићева влада аминовала је да се 12.468 квадрата у елитном делу Буковичке бање прода за 738.800 евра, односно за 59 евра по квадрату. Када су хотели продати Мирољубу Алексићу урађен је и од стране Алексића потписан је записник о примопредаји и хотел Старо здање изгледао је сасвим другачије него данас. Из хотела је одмах по преузимању све изнето, распродато, опљачкано и практично у њему нема ничега што је имало пре него што је извршена приватизација и чега је било у записнику о примопредаји. Да Алексић није ни имао намеру да приступи оспособљавању хотела за рад, тј. испуњењу уговорних услова говори у прилог да НИКАД није тражио услове и дозволу за реконструкцију односно никад није отишао у Завод за заштиту споменика да подигну документа о условима за реконструкцију.

Алексић тражи земљиште и ЗБОГ ТОГА раскида Уговор да би у договореном стечајном поступку узео комплетну имовину и земљиште од 2,88 ха управо за новац за који је продата опљачкана имовина из објеката у који су само држава Србија и град Аранђеловац уложили неколико милиона еура. По раскиду уговора о приватизацији (о којем пишем у наставку) није дошло до новог ЗАПИСНИКА О ПРИМОПРЕДАЈИ хотела држави, тако да није ни утврђено тачно стање, колика је настала штета за пар година колико је Мирољуб Алексић држао хотеле у свом власништву.

Али то није крај заплета. Радови на хотелима нису почињали, а разлог је био следећи. Нови власник тражио је да се на његово име укњижи и три хектара градског парка, и ту долази до кулминације читаве приче.

Пошто је Парк Буковичка Бања заштићено културно добро тј. Просторно културно-историјска целина ПАРК БУКОВИЧКА БАЊА и као целина под заштитом државе жеље Алексића нису никако могле да буду услишене. Посебан проблем чинило је то што је дошло до смене власти, а дотадашњи патрон Мирко Цветковић изгубио је сваки утицај. Пошто није пронађен линк са новом влашћу, Мирољуб Алексић одлучује се на очајнички потез и раскида уговор о приватизацији. Вест је свуда одјекнула као бомба, а Алексић за главне кривце окривљује руководство општине Аранђеловац.

Куповина земљишта око парка

Док се читава јавност бавила хотелима, Мирољуб Алексић за то време не седи скрштених руку, већ купује ново земљиште око парка, тик уз дечије одмаралиште „Букуља“, на које је већ ставио шапе и практично га види у свом власништву. Али ни ту није крај. Почело је и убеђивање са власницима земље (када се иде калдрмисаним путем ка војној пошти) који се налазе у близини дечијег одмаралишта и земље коју је купио Алексић, да му дају земљу по багателној цени. Тако да је Мирољуб Алексић практично остварио свој сан да постане власник читаве Буковичке Бање. Чак је покушао да заштити назив „Буковичка Бања“ како нико други не би могао да га користи.

И шта се сада дешава.

Ватикан у срцу Шумадије

Чека се нова приватизација хотела у парку Буковичка Бања, са тим што Алексић покушава да се у склопу хотела овога пута налази и три хектара земљишта градског парка. Када би се остварило све што је овај човек замислио, дошло би до тога да се у сред Аранђеловца ствара један сасвим нови град, који бих ја назвао Алексићевац, пошто је очигледно да то не би имало никакве везе са Буковичком Бањом какву су је познавали Аранђеловчани.

Град који је познат по својој бањи и градском парку, када би се овај заиста паклени план остварио, свео би се на ниво паланке, да не кажемо сеоцета. Централни део града обухватао би АЛЕКСИЋЕВАЦ, шумадијски Ватикан, у који би смели да уђу само одабрани, односно богаташи, а у којем би на трону седео нови Папа, Мирољуб Алексић.

Једини проблем да оствари свој наум Алексићу су грађани Аранђеловца.

Побуна грађана против њега и његових пудлица, одмах је резултирала да је поскупео услуге Аква парка за Аранђеловчане, а уследиле су и претње да ће хотел Извор конзервирати после летње сезоне. Овакве изјаве и овакви потези, само су знак да држава треба што пре да реагује, како би се Аранђеловац заштитио од тајкуна и монополисте, који је умислио да је суверени владар Аранђеловца и да може да ради шта хоће.

ГРАД ЈЕ НАШ – Алексићевац неће проћи!

Ар Инфо

Back to top button

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker