ВЕСТИ

Топ пет лажи Досовске машинерије: Како је Ђинђић био ПРВИ демократски премијер?

Преко купљених и контролисаних медија, а уз обилату помоћ спољних “мецена” преврата и домаћих криминалних структура, ДОС-овска прљава пропаганда машинерија лансирала је годинама не само лажи, већ стварала митове и “опште прихваћене истине”, усађујући их у разум националног бића на најпокваренији могући начин. Редакција Победе открива десет највећих лажи структура окупљених око уништитеља Србије.

1) Зоран Ђинђић је био ПРВИ демократски градоначелник Београда и ПРВИ демократски премијер Србије – Опште прихваћена чињеница, саставни део свих званичних и незваничних биографија и мита о покојном премијеру. Интересантна је, међутим, логичка позадина тезе по којој премијери изабрани на изборима нису демократски, а онај који је дошао на багеру, Томахавк ракетама и запаљеној скупштини, то јесте? Коначно, парламентарни вишестраначки избори, чије је резултате опозиција и међународна заједница прихватала, одржавани су 1990. , 1992. , 1993. и 1997. године, пре петооктобарског пуча.

2) Медијска цензура постојала је САМО пре 5. октобра и ПОСЛЕ 2012. године – Неретко се као примери Милошевићеве цензуре истичу уређивачка политика “ТВ Бастиље”, али и затварање Студија Б и Б92 у неколико наврата. Међутим, Милошевићеви јуришници макар нису запалили ниједну телевизију, као што је то био случај са РТС-ом, а Карићеву БК само што нису запалили. Треба ли спомињати гомилу националних медија који су били под Ђиласовом власничком контролом, уцене преко реклама захваљујући његовом монополу на том тржишту, али и увођење државног финансирања приватних подобних медија по буразерској основи? Оно што од квалитетних кадрова нису уклонили одмах и заменили послушницима или партијским људима, учинили су у току “Сабље”.

3) Лидери ДОС-а никада нису мењали реторику и идеале, увек су били за европску Србију, за разлику до других “идеолошких прелетача” – Апсолутно нетачно! Ђинђић није увек причао о миру у региону и новој, европској визији братства и јединства: осим волова на “Палама” са Радованом Караџићем, ради додворања национално свесним бирачима, он је и захтевао војну интервенцију и рат са Хрватском после “Олује”. Вук Драшковић је, пре него што је постао НАТО пудлица, подсећао да ће “ако неко завијори турски барјак, остати и без барјака и руке”, а Чедомир Јовановић је писао готово љотићевске текстове за магазин “Погледи” и извештавао о усташким злочинима, надмашујући реторику РТС-а у појединим недељницима. О овоме је, између осталог, говорио и Драган Бујошевић, иначе близак ДС-у, који му је једно време био уредник.

4) Током читавих деведесетих, животи су им били угрожени због бескомпромисне борбе против режима – Лидери ДОС-а су се, током те десетогодишње борбе, делили на две категорије: оне који су коалиционо сарађивали са режимом и оне који су желели да коалиционо сарађивају са режимом. Добар део лидера ДОС-а обављао је чак и министарске функције у време Милошевићеве владавине, а сви преостали лидери коалиције “Заједно” потврдили су да је после протеста 1996. године Ђинђић преговарао са Милошевићем о учешћу ДС-а у Влади. Коначно, велика већина лидера ДОС-а у тако репресивном систему, није приведена ни једном за тих десет година!

5) Доласком ДОС на власт, спречена је политика уништавања државе – Срамотна лаж! Готово сви велики системи одмах су поверени партијским кадровима и постали су извор финансирања ДОС-а и људи ок њих, док је остатак приватизован и за ситне новце завршио прво у рукама људи без имена и биографије, али са надимцима (“Жабац”, “Цане”, “Коле”, “Чуме”, “Пецони”…), а потом у стечају и са катанцем на вратима. Апсурдно је да су фирме које су преживеле “мрак”, “изолацију”, међународне санкције, бомбардовање и “лоповлук”, уништене када су угледале “светлост демократије”, а тај апсурд послом су платиле стотине хиљада породица у Србији. Истовремено, ДОС-овци су успели да дебело угрозе и нанесу ненадокадиву штету у ономе што им је Милошевић оставио у аманет: Косово које нам штити резолуција 1244, стабилну Републику Српску и Војводину као интегрални део Србије. Они су измислили Брисел као врховну инстанцу, омогућили уступцима да РС изгуби значајне атрибуте државности (да није било Додика…) и уводили статуте, заставе и друга државна

Back to top button

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker