ВЕСТИ

Тајним потерницама застрашују Србе на Косову

Незадовољно што је по српској потерници Рамуш Харадинај ухапшен у Француској, Специјално тужилаштво Косова је почетком године расписало налоге за хапшење 57 Срба осумњичених за наводне ратне злочине на Косову и Метохији 1998. и 1999. године. У српском тужилаштву немају информације о покретању поступка против локалних Срба, а ни Фонд за хуманитарно право такође нема сазнања о томе да ли такве оптужнице на Косову постоје и, ако постоје, на која кривична дела се односе. Домаће правосуђе неће поступати по косовским налозима уколико их и добије, јер Србија не признаје самопроглашену независност Косова. Међутим, постоји опасност да ове особе могу да буду ухапшене када напусте Србију.

Оптужнице које је подигло Специјално тужилаштво Косова додатно доприносе страху јер њих и налоге за хапшење издаје „само једна страна”. Ђокица Станојевић, председник Удружења „Ђаковчана”, тврди да су на списку од 57 лица искључиво Срби, којима ће „правду делити Албанци – који за скоро 18 година нису подигли ниједну оптужницу против својих сународника”.

„Сви Срби су потенцијални ратни злочинци, јер, ево у Ђаковици, Албанци оптужују сваког Србина чију су кућу и имање заузели. То је само један од начина којим се служе, како би све што је српско нестало из тог града. Одавно у Ђаковици постоје спискови Срба које треба ухапсити, који су на потерницама, а нико из албанске власти не спомиње да покрене бар истражни поступак о 77 киднапованих Срба из самог града”, наводи Станојевић.

Он наводи да су за Божић у Ђаковици биле излепљене „потернице” за 35 Срба, што је додатно подигло тензије код екстремних Албанаца и њима је улило страх да су и поред јаког обезбеђења „покретна мета којој сваког момента могу да буду стављене лисице ма руке”.

Министар рада Александар Вулин каже да се понавља ситуација да међународна заједница, ваљда извињавајући се Албанцима, не реагује на најновију провокацију и освету за Харадинаја − списак 57 Срба осумњичених за наводне ратне злочине, као када је након хапшења злочинца Самира Љуштакуа одмах ухапшен и Оливер Ивановић.

„Ово је доказ да међународна заједница не спроводи свој мандат потраге за злочинцима на КиМ, већ тражи оправдање за бомбардовање Србије и албанске злочине. Ово је покушај да се Срби још једном застраше и да им се свакодневни живот учини још тежим, као и да се Влади Србије отежа спровођење Бриселског споразума и она окриви за оно што Приштина неће да спроведе, уплашена да би споразум могао да помогне Србима на КиМ”, истиче Вулин.

Последњих година се у покрајини прича да постоје спискови Срба на којима се налазе бивши председници општина и официри војске и полиције против којих ће косовско тужилаштво из фиока извадити већ написане лажне оптужнице.

„Ако су заиста подигнуте оптужнице зато што је Харадинај у притвору, онда је то јасна порука Србији да када покуша да процесуира неке од злочинаца да ће Приштина одмах одговорити контрамером – осветом и подизањем оптужница које су биле у неким фиокама”, истиче председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је пласирање информација о политички мотивисаним оптужницама против Срба на КиМ окарактерисао као најновији вид притиска на српски народ у покрајини. Он наводи да се Приштина служи у нашем региону више пута опробаним методом тајних оптужница како би међу Србе на КиМ унела неспокој, а између два народа подигла нове баријере.

„Србија је, као демократска и цивилизована држава, доследно опредељена за кажњавање починилаца ратних злочина, без обзира на њихову националност, што се јасно огледа и у досадашњем деловању нашег правосуђа. Приштина би требало да своје човекољубље докаже дајући допринос расветљавању недвосмислено најмонструзнијих злочина почињених у Европи у другој половини 20. века, а они су почињени над Србима на Косову и Метохији”, нагласио је Ђурић.

Директорка правног програма Фонда за хуманитарно право Милица Костић каже да је могуће да постоје „тајне оптужнице” као што такве нејавне оптужнице, налози за хапшење и решења о спровођењу истраге постоје у другим државама региона, укључујући и Србију. Такве одлуке српских судова и тужилаштава су довеле до озбиљних тензија у билатералним односима са државама региона.

„Стиче се утисак да овакве одлуке углавном нису усмерене на ефикасно процесуирање ратних злочина, пружање сатисфакције жртвама и утврђивање истине, већ на политичке провокације”, каже Костићева.

Због специфичности односа Србије и Косова, вероватно је да таквих „тајних одлука” има више него у односима Србије са другим државама у региону. Због непризнавања његове независности, Србија нема инструменте за регионалну сарадњу са Косовом у процесуирању ратних злочина, као што је то случај са свим другим државама бивше Југославије, а којим би се спречило вођење „тајних истрага” против држављана друге стране.

„Одсуство сарадње опструише и процесуирање ратних злочина, будући да Еулекс нема више пун мандат, већ је надлежност за процесуирање ратних злочина прешла на локално тужилаштво. Последица тога је да у Србији више од три године није подигнута оптужница за ратне злочине почињене на Косову”, каже Костић.

Политика
Back to top button

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker