ДРУШТВО

ВУК ЈЕРЕМИЋ – Маркетиншки „умерени патриота”

Већ крајем 2008. почео сам се бавити феноменом Јеремић с тезом да је реч о политичкој травестији која је покушавала да у политичком имиџу искомбинује „светско, а наше“. Касније сам текстом „Пројекат Јеремић“ и тезом о Јеремићу као стратешки смишљеном пројекту за будућег председника Србије започео расправу у којој је учествовало више аналитичара и „медијских посленика“, између тада прорежимских, који су неговали „патриотски имиџ“ младог министра, попут Вукадиновића и Антонића, с једне, и оних који су га оспоравали, с друге стране.

У Србији није ретка појава да је медијска слика различита од реалности, али је у случају Јеремића она готово супротна. Тако је он од јапијевског и пронатовског кадра преко ноћи постао „патриотско лице“ Тадићевог режима, да би после његове пропасти наставио том путањом и као „председник света“ који у УН уводи „Марш на Дрину“. Треба подсетити да је Јеремић уз Тадића био кључни играч у измештању преговора из УН у ЕУ, као и прихватања Еулекса, чиме је Србија изгубила шансу да се у пуном капацитету позива на Резолуцију 1244 и да добије подршку Русије око битке за статус Косова. Од прећутног прихватања одбаченог Ахтисаријевог плана па до подношења Предлога резолуције о Косову у УН у којој одустајемо од преговора о статусу па до подршке ширењу утицаја Турске на Балкану, Јеремић није реално учинио готово ништа што би се могло назвати борбом за виталне националне интересе или што би сметало интересима оних сила које нам кроје судбину. Жалосно је рецимо да је резолуција о Сребреници у Скупштини Србије којом је ударен жиг срама на Србију, а била је „писана“ од стране турског стратега неоосманизма Давутоглуа и његовог ученика Јеремића. Тада смо били на супротним странама – био сам међу онима који су организовали протест против срамне резолуције, а коју је више од Тадића „гурао“ Јеремић. Резолуција коју је Србија тада „сама себи досудила“ слична је по тежини оптужби оној коју је прошле године писала Енглеска, а Русија на молбу Србије одбацила у УН.

Како је неко ко је школован у Кембриџу и са глобалистичком стипендијом отишао на Харвард да би био искован у „младог лидера Југоисточне Европе“ те се муњевито „пробио“ до места саветника и министра на крају испао „умерено патриотски“ политичар? Његови промотори са „патриотске стране“ су му помогли око тога. Неколико оштрих изјава према Хрватима довољно је да падну као мелем на „српску рану“. Фотографисање и дружење с руским политичарима је био основ да се шире гласине о томе да „Јеремића лично Путин подржава“или барем да Русија не би имала ништа против тога да буде изабран не неку битну функцију. То је наравно потпуни спин, што доказује да Јеремић није имао подршку Русије у кампањи за место генсека УН. А „Марш на Дрину” у УН му дође као шлаг на торти маркетиншког патриотизма који је систематски годинама са много новца грађен да би се на крају добио политички производ који ће прихватити српска наива или у интелигентнијој варијанти „знамо да је то све реторика, али им је барем рекао“.

Вук Јеремић као потомак Поздераца и цазинских бегова с имиџом младог, модерног, а патриотски оријентисаног политичара јесте добитна комбинација за глобалистичке центре моћи (који имају „фабрике за младе лидере“), јер може сваком да се прикаже у жељеном светлу, а да ипак уради оно „што је потребно“. Са дипломама Кембриџа и Харварда, са си-вијем у коме је министарска позиција и место председавајућег Скупштине УН, са престижном јеврејском наградом и подршком „с највиших места“ глобалистичке елите, он заиста делује као неко ко може постати председник у сиромашној Србији којој би требало да буде част што се неко такав спушта са „олимпијских висина“ на блатњави Балкан. Наравно, постоји само једна препрека – јавност која би требало да прихвати тог и таквог Јеремића као модерног, прозападног, али и проруског, „светског а нашег“ политичара. То није мали проблем, али се вештим политичким маркетингом то може савладати. Барем у то верује Јеремићев „патриотски тим“. На питање шта ће се десити, добићемо одговор убрзо – на изборима.

Бранко Радун

*Политички аналитичар

Back to top button

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker