ДРУШТВО

КОЛУМНА ДРАЖА ПЕТРОВИЋ: Како најлакше постати СНСветац

Прочитај ми чланак

Добар део Земљана верује да нисмо сами у свемиру. После гледања Јутарњег програма Телевизије Пинк прошлог понедељка Срби не само да верују како нису сами у свемиру, већ је један део Срба чврсто убеђен како нису сами ни у тролејбусу број 28 који саобраћа на линији Студентски трг – Звездара.

Мада је према опису саговорнице Јутарњег програма Пинка, која је тврдила да је својевремено у тролејбусу број 28 видела ванземаљца, све извесније да та линија саобраћа на линији Студентски трг – Марс.

Од прошлог понедељка, пак, један део Србије убеђен је да сем у тролејбусу, на свакакве неочекаване појаве можеш наићи и у цркви.
Када је један верник Цркве светог Јована на брду Багдала изнад Крушевца пре неки дан обавио уобичајен обред: прекстио се, ушао у храм и клекао да се помоли, задесило га је чудо божје.

Јасно је чуо када је један од ликова на фресци проговорио и почео да просипа фазоне. Једино није био сигуран да ли је проговорио Јован Крститељ или онај мање познати светац лево од Крститеља што има шишке.

– Људи, десило се чудо! Проговорила фреска! – истрчао је у црквену порту да обавести народ о чуду каква се у Србији с времена на време дешавају, углавном проплаче икона Богородице, али се никада до сада није десило да фреска почне да просипа фазоне.

– Шта је фреска рекла? – били су знатижељни верници.

– Рекла је, својим ушима сам чуо: “Волим ове вернике који овако лако клекну!” – узбуђено је објаснио онај.

– То мора да је нека порука! – урлали су одушевљени верници: “Господ жели да нам поручи да је лако клекнути и помолити се!”

И онда су са свих страна нагрнули верници да виде чудо на брду Багдала, верујући како се и у њиховом крају коначно појавила православна варијанта Госпе из Међугорја, док у међувремену неко није приметио нешто још чудноватије, па је та фреска добила назив: Госпа из Међувремена.

– Људи, у цркви ми се указао Бата Гашић! – истрчао је усхићено да обавести окупљене у порти.

– Чудо! – викнули су верници и улетели у цркву.

– Где си га видео? – питали су знатижељно.

– Ено га тамо поред Јована Крститеља, онај са шишкама, држи малу цркву у рукама!

– Стварно! Чудо! То је порука, то Господ жели да нам каже како би Бата требало да преузме цркву у своје руке! – верници нису крили одушевљење и одмах упутили петицију Синоду СПЦ и Председништву СНС да Бата Гашић преузме у своје руке Српску православну цркву, јер је то пожелео Господ путем фреске, али је Председништво СНС ипак одлучило да Бата преузме Безбедносно – информативну агенцију. Јер је то, према њиховом веровању, такође пожелео Господ.

Па ће у централи СНС тим поводом вероватно бити осликан мурал на коме Бата Гашић у рукама држи минијатурну реплику зграде БИА на Бањици.

Са друге стране, Синод СПЦ је дошао до закључка да Бата Гашић испуњава све услове за фрескописање: пола Србије када га види аутоматски почне да се крсти, неки десном, а неки и левом, што према тумачењу православних теолога показује да га народ још за живота доживљава као свеца. Пред Батином појавом крсте се чак и атеисти.

– Ееееее, Боже свашта… – углавном изговарају када уоче Бату и почну масовно да се крсте, најчешће пред телевизором.

Синод СПЦ је дошао до закључка и да један део верника, сем што почне да се крсти на свако приказање Бате Гашића, пред њим аутоматски падне на колена, што према тумачењу православних теолога такође указује да Бата има феноменалне предиспозиције за свеца.

Сем тога, Бата Гашић је једном приликом изјавио да су га медији разапели на крст, а према хришћанском веровању разапињање на крст је показатељ да би Бата имао богату интернационалну каријеру само да се родио коју годину пре Христа. Данас, наиме, нико не би веровао у Исуса, сви би веровали у Бату.

У Библији пише: “Јер кога љуби Господ оног и кара”. Тим цитатом група аутора Библије хтела је рећи да кога свевишњи воли, понекад га и изгрди, али за његово добро.

И у Статуту СНС изгледа пише: “Јер кога љуби Господ оног и кара”, али тај члан Статута нико није схватио сем Бате, коме је једном приликом, директно одозго, са најсвевишњијег места поручено: “Гашић је један од мојих најоданијих пријатеља, али не може да остане министар“.

Бата је тада потпуно схватио суштину оне библијске поуке.

”Гашић је један од мојих најоданијих пријатеља – то значи да ме Господ љуби” – тумачио је тада Бата. “Али не може да остане министар одбране – то значи да ме Господ кара”. Тако да је Бата постао велики верник и још већи инвеститор. А потом из СНСветац.

Али пошто је фабрика чипова веома скупа гринфилд инвестиција, одлучио се за реализацију нешто мање гринфилд инвестиције – храма Светог Јована Крститеља на Багдали. Тај храм удахнуће нови живот привреди крушевачког региона – у њему ће посао наћи најмање једанаест младих људи са бироа за незапослене – три попа, три трговца свећама и тамјаном, два асистента попа, један фрескописац, један црквењак и један звонар.

У храму Светог Јована, дакле, биће ангажована само домаћа памет специјализована за високу технологију, а посебно за свевишњу технологију, којом нису овладали ни у фабрици чипова.

У епизоди “Чудо у Пекаму” серије “Мућке” Родни и Дел Бој покушавају да убеде свештенике да су сузе које теку из очију кипа Девице Марије у ствари света водица, али се касније испостави да Девици Марији сузе теку зато што у цркви баш изнад кипа прокишњава кров. Тада сазнамо и да је “ктитор” крова био Дел Бој.

Тако да постоје извесне сличности између Бате Гашића и Дел Боја – обојица се баве бизнисом, обојица су ктитори, једино што Дел Боја никада није добио своју фреску. Тога чак ни он није могао да се сети.

После овога у Србији неће бити могуће смислити неко веће чудо. Осим ако се једног јутра на Пинку не појави нека жена и усхићено изјави:

– Видела сам Бату Гашића у тролејбусу!

Н1

Back to top button