ДРУШТВО

ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Непогрешиви Вучић

Прочитај ми чланак

Ако је ико још могао имати трунку сумње у природу политичког система – ако сее ту о систему уопште може говорити – који је на делу у Србији, након последње седнице скупштине посвећене избору нове владе, тешко да може још бити у било каквој дилеми. Таква доза колективног полтронства и непримерене доминације извршне власти (оличене у личности мандатара) над највишим законодавним телом, неукусна је и у крајњој линији штетна чак и за саму власт – а о угледу институције народне скупштине да и не говоримо.

Ако је пак неко преспавао или због одмора прескочио та три дана скупштинске сеансе, онда му је било довољно и последњих неколико премијерових конференција за медије да се отклони свака сумња у погледу поменуте политичке дијагнозе. Невоља је, међутим, што је из различитих разлога већину грађана – и то не само у Србији – због тога све мање брига јер поверење у демократију као најбољи, тј. „најмање лош” облик политичког уређења не котира се добро и драстично опада у готово свим деловима света.

Међутим, то опет не значи да је „све мање-више исто” и да стога не треба да се много узбуђујемо нити бринемо због актуелне српске ситуације и више него очигледног демократског дефицита. Да ли знате једну европску земљу у којој је кандидат за премијера експозе читао шест сати, све непрестано се извињавајући што мора да га скраћује? Да ли знате владу која је, без икакве потребе и било какве парламентарне кризе, два пута на пола мандата расписивала ванредне изборе – и онда поново формирала власт у истом политичком и веома сличном персоналном саставу? Да ли знате за неку власт која располаже с толико полуга моћи као ова српска, а која се жали да је „покрадена на изборима” и тражи скупштински анкетни одбор да то, тобоже, докаже?

Премијер наравно не може и не мора да се разуме у све. Поготово не у агрокултуру и генезу чери парадајза. Али утолико пре не би смео да у скупштини упорно истрајава на више пута поновљеној тврдњи како се ради о „генетски модификованом производу” (насталом укрштањем домаћег парадајза и „једне одвратне животиње којој ни име не желим да поменем”). Опасно је колико и комично то упорно и арогантно мешање у ствари о којима се нема појма или о којима сте информисани само површно и из треће руке – од чери парадајз, а до Вебера, економије и агробизниса. И при томе председница скупштине Маја Гојковић три дана не дозвољава добронамерном професору Шеварлићу да премијеру љубазно одговори и покуша да објасни у чему је грешка и неспоразум. Али не! Премијер не може да погреши. Он као од шале решава економске, генетичке и геополитичке проблеме – са очитом тенденцијом ка поретку у којем Вођа и његови мудри савети помажу да коке носе више јаја, да њиве дају боље приносе, да се деца више рађају и да влада мир у свету.

На први поглед, све се то чини релативно безазлено и готово комично. Али невоља је што се тај ауторитативни модел понашања спонтано и заразно преноси на све, па и оне од чери парадајза много озбиљније сфере владиних активности, од регионалне политике, па до односа према медијском „јавном сервису” (на који премијер сваки час излива кофе жучи, без обзира на то што се на „државној телевизији” критика на његов рачун практично уопште не може чути).

Импровизација, ирационалност и субјективизам сваке врсте иду руку под руку са ауторитарном политичком свешћу и недемократском политичком културом. А однос према личности „господара” (и брига да ништа, па ни најмања сенка, не сме да падне и окрњи његов неприкосновени ауторитет) замењује сваку рационалну дискусију и анализу исправности или неисправности конкретних политичких потеза. Управо стога се треба основано плашити да и ова – тренутно наизглед ситна – пукотина у ставу Београда и Бањалуке (читај: Вучића и Додика) према референдуму у Републици Српској ускоро не ескалира и прерасте у озбиљан сукоб.

У преводу, треба се основано плашити да сама РС, њен положај, па и опстанак Срба у БиХ не постану залог и цена аксиоматског истрајавања на Вођиној свемудрости и непогрешивости.

Главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао”, народни посланик

12
Back to top button