INSPEKCIJSKI TEROR NAD UGOSTITELJIMA – Sta kazu Zakon i Ustav?

Od pocetka pandemije korona virusa i uvodjenja mera, svedoci smo na prvom mestu bezrazlozne diskriminacije svih ugostitelja i  neprimerenog ponasanja inspekcijskih organa, pogotovo u trecem naletu virusa, odnosno nakon uvodjenja mera posle letnjeg ukidanja istih.

Kao prvo, postavlja se pitanje zasto se jedino ugostitelji smatraju najrizicnijim subjektima u ovoj pandemiji. Zasto su, i pored svih ogranicenja prava uvodjenjem vanrednog stanja koja su legitimna, oni i dalje meta koja se najvise gadja. Kao prvo, ograniceno je okupljanje u zatvorenom prostoru, zasto, ukoliko ugostitelji postuju mere koje su propisane, a vecina mere postuje, ali ipak ne mogu da obavljaju nesmetano svoj posao obzirom da su finansijski mnogo pogodjeniji samim skracivanjem radnog vremena.

Po kom osnovu su ugostitelji glavni ‘rasprsivaci zaraze’?

Koja statistika pokazuje da se najvise ljudi zarazi u kaficu ili restoranu?

Takodje, koja statistika pokazuje da se virus ne siri posle 21 ili 23h?
Takodje se postavlja i jedno veliko pitanje zasto se podvrgavaju konstantnim inspekcijskim nadzorima, koji kao takvi ne bi bili ni veliki problem da se inspektori u toku nadzora ne ponasaju tako da prekoracuju granice svojih ovlascenja, odnosno, ponasaju se kao da su specijalne jedinice policije i cak ni sami ne postuju mere propisane tokom pandemije covid19.

Svedoci smo toga da inspektori (finansijski, komunalni itd), prilikom vrsenja nadzora objekata uglavnom ne nose maske, ni vizire (posto neki od njih izjavljuju da imaju astmu pa ne mogu da stavljaju masku), niti dozvoljavaju da im se na ulazu u lokale  izmeri temperatura i da im se naprskaju ruke dezinfekcionim sredstvom, pod naglaskom da su oni sluzbena lica i da njima niko to ne sme da proverava niti su duzni da postuju mere.

Takodje se prilikom i inspekcijskog nadzora ponasaju kao ‘kabadahije’ i bez duznog postovanja drugih.
Po Zakonu o inspekcijskom nadzoru – inspekcijski nadzor se vrsi radi kontrole sporvodjenja zakona i drugih propisa radi prevencije (sprecavanja) i otklanjanja krsenja zakona i drugih propisa od strane nadziranih subjekata, a vrse ga sluzbena lica iz uprave, koja u nadzoru imaju posebna ovlascenja i odgovornosti.

Inspekcijski nadzor predstavlja naročiti oblik kontrolnog i eventualno korektivnog i represivnog rada organa uprave, odnosno onog njihovog dela koji označavamo inspekcijskim službama. Nadzor koji vrše te službe se sastoji u kancelarijskom i/ili terenskom ispitivanju načina sprovođenja zakona i drugih propisa od strane fizičkih i pravnih lica. Ostvaruje se putem neposrednog uvida u njihovo poslovanje i postupanje. Ako je kontrolisano poslovanje i postupanje saglasno zakonu i drugim propisima, kontrolna akcija inspektora okončava se konstatacijom te činjenice. Međutim, kada je kontrolisano poslovanje i postupanje nesaglasno zakonu ili drugom propisu, dolazi do korektivne i eventualne represivne akcije, tj. do izricanja mera na koje je inspekcijski organ ovlašćen. Svrha tih mera je dvostruka i ona se sastoji, najpre, u otklanjanju uočenih nepravilnosti kako bi se kontrolisani rad fizičkih i pravnih lica usaglasio sa zakonom i drugim propisima (korektivne mere). Uz to, mere koje se izriču u vršenju inspekcijskog nadzora mogu imati za svrhu sankcionisanje nezakonitih ponašanja (kada je nepravilnim poslovanjem i postupanjem fizičkih i pravnih lica počinjeno takvo kršenje zakona i drugih propisa koje je kvalifikovano kao kažnjiva radnja tj. kao krivično delo, prekršaj ili privredni prestup). U ovom drugom slučaju inspekcijski nadzor predstavlja vid represivnog delovanja inspekcijskih službi.
Kao prvo, inspekcija ne vrsi nikada nadzor u kome izrice korektivne mere, nego sto vise represivnih. Pogotovo sada u vreme kada i sami preduzetnici, pogotovo ugostitelji i delatnosti vezane uz njih rade sa 70% manjim kapacitetom nego u redovnim okolnostima.

Dalje, Zakon propisuje samostalnost inspektora. To znaci da su inspektori samostalni u odlucivanju i zasticeno od bilo cijeg uticaja. Isto tako, inspektori da bi pravilno, tacno i zakonito radili svoj posao, moraju pri inspekcijskom nadzoru postovati prava koja ima nadzirani subjekt. Zakonom je propisano da nadzirani subjekt ima pravo da u toku inspekcijskog nadzora bude upoznat sa pravima i duznostima koje ima u toku inspekcijskog nadzora, da se izjasni o svim cinjenicama koje su bitne za pravilno i potpuno utvrdjivanje cinjenicnog stanja, da ucestvuje u izvodjenju dokaza, da ukaze na nepravilnosti itd.

Takodje, nadzirani subjekt ima pravo da mu bude zagarantovano poslovno i primereno ponasanje od strane inspektora!
U Ustavu RS clan 20. propisuje:
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava.
Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati.
Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

Ako su vez zajemcena prava ogranicena iz razloga koji su legitimni, svakako nicim nije zajemceno prekoracenje ovlascenja vecine inspektora, koji koriste vamrednu situaciju da maltretiraju nadzirane subjekte pod ‘parolom’ mi smo ‘sluzbena lica’ ne moramo nikakve zahteve vase da ispunjavamo niti da postujemo vas kao osobu koja je ovlasceno lice u objektu koji kontrolisemo. Isto tako, ustavom je zajemcena jednakost i jednako postupanje prema svima. Odnosno clanom 36. Ustava RS je propisano da:
Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Ar info

loading...