ГРАДСКА ПРИЧА – Развојни пут Мите Апотекара

Породица Мите Апотекара била је свима позната. Стара градска фамилија, што би се рекло са педигреом.

Али како то обично бива у свакој фамилији са педигреом, након пар генерација појави се и нека џукела.

Мита је додуше био џукела, али педигрирана и то се морало признати. Једноставно то је било тако.

Тај педигре му је омогућио да настави да се бави занатом којим се фамилија бавила деценијама и верујте ми само због тога није стекао надимак џукела, него апотекар.

Дакле Мита је био џукела, али звали су га апотекар.

Мита је волео и да се бави политиком.

Био је члан Демократске странке.

Волео је Зорана Ђинђића и био је против власти Слободана Милошевића. Нема градске кафане у којој пијан није викнуо СЛОБО САДАМЕ, а затим се стропоштао пијан испод стола.

Умео је Мита и без панталона да прошета кроз град, или да своје њихало страве покаже пред пуном кафаном, ништа му то није сметало као опозиционом делатнику за наше боље сутра.

Његова љута опозциона борба трајала је читаву деценију. Попијени су хектолитри алкохола и напокон.

Пао је Слоба.

Мита Апотекар је постао власт. Био је чак и посланик. Толико је добра донео нашем граду да је једном чак успео да се исповраћа у скупштинском ресторану у Бегораду. Ехеееј, у Београду браћо.

Али ту Мита није стао.

Улазио је у сваку општинску  власт и чврсто је решио да никада више неће бити опозиција.

Од ДСС па све до Радикала.

И мора се рећи да је знао да цени своју функцију.

Када је у граду направљен нови трг и нова фонтана на њему, Мита апотекар се показао у свом правом издању.

Мртав пијан отворио је шлиц својих панталона и попишао се у нову фонтану. То је практично и био његов највећи допринос развоју нашег града, наравно осим што је супругу поставио да буде директор градских апотека, али то за ову причу није ни толико битно.

Мита Апотекар као што рекосмо је био убеђени демократа, али то му никако није сметало да доста година по убиству Зорана Ђинђића, председника странке, буде у власти са СНС-ом, на чијем је челу Александар Вучић, да, да, баш онај Александар који је причао да се напио од среће када је Зоран Ђинђић убијен.

Међутим, ни Мита више није био демократа.

У међувремену је променио више странака.

Мита је једноставно волео да је у власти и да пијан одлази на посао. То му је некако био гушт.

А морамо признати да не може било ко од нас да се попиша у градску фонтану. Зато је потребан педигре.

Мита је и сада у власти, али што је старији, заволео је да гура нос где му није место.

Дошло је до тога да је Мита најпре гурао нос у задњицу председника општине, а затим је у њу упао цео.

До дана данашњег није познато где је нестао човек (јер знате, председник има велику задњицу) нити је познато да ли ће се човек вратити.

По нашим проценама, могуће је да се Мита појави, када буде у граду нека нова власт.

Па онако огарављен, да не кажемо, обраонављен, се појави испред општине, попиша у фонтану и крене да заузме неко ново радно место.

А верујте нам на то је спреман.

Јер Мита је ипак џукела, али са педигреом.

 

Ба Ја

 

loading...