Сан

 

Родољуб је данас добио отказ. После двадесет година марљивог рада у банци. Догурао је до заменика директора, и од једном десило се нешто на шта није могао да утиче. Светска економска криза. Филијала банке у Србији добила је ригорозну бројку за отпуштање радника. Он више није био потребан.

После разговора са директором који му је иначе био Кум, спаковао је ствари и изашао. Кренуо је по ауто, а онда се сетио да је и он фирмин, и да је управо вратио кључеве.

Кренуо је пешке. Кућа у којој је живео и није била тако далеко. Неких двадесет минута хода. Размишљао је о сину који му је јутрос пре поласка на посао рекао да је геј.

Ах та проклета деца, нека раде шта хоће, мислио се Родољуб. Сада му је најважнији проблем био како да отплати кредит за нову кућу у коју су се управо уселили.

Пролазио је поред парка у којем је годинама шетао свог вољеног пса Бена који је јуче угинуо, и на клупи је видео пар који се љуби. Одмах је препознао. Његова жена се љубила са неким непознатим човеком.

Прошао је тик поред клупе. Није се окретао. Ухватила га је мучнина. Одбијао је да поверује да је то истина. Не, она ми то никада не би учинила говорио је самом себи. Кренуо је још брже не би ли затекао своју супругу кући. Сигурно нисам видео добро, ово мора да је нека грешка, говорио је сада већ наглас и трчао према кући.

Коначно је стигао. Откључао је врата.

Ушао је тихо у кућу. Није довикивао жену, како то ради иначе.

Из ходника је гледао у дневну собу.

Угледао је своју супругу. Пао му је камен са срца.

Оно у парку није била она.

А затим се у његовом баде мантилу појавио непознат мушкарац.

Настао је мрак.

Родољуб се коначно пробудио. Био је у голој води.

Седео је у кревету.

Протрљао очи.

И схватио да је све била истина

Иван Ивановић

 

loading...