ПРАЗНИЧНА ПРИЧА – Божић

Била је то велика љубав. Били су скоро две године заједно. И од једном све је нестало као мехур од сапунице.
Оставила га је. Без икаквог разлога или раније назнаке. Никада се нису ни посвађали.
Александар је био тужан и остављен. Није знао шта и како даље.

Покушавао је на све начине да је врати.
Слао је на хиљаде СМС порука. Писао песме. Молио, грдио, тражио објашњење..
Али једноставно није се дешавало ништа.
Он је био упоран. И дан и ноћ гледао је у телефон чекајући њен одговор…

По некад би се удостојила да му на сто послатих порука куртоазно одговори да је њихова љубав завршена, и да има другог. Често је волела да му каже како нису успели да “остану и опстану“ и да живот мора да иде даље.
Александар је чврсто решио да се више не понижава. Престаће са порукама. Волео је и даље, али више није имало смисла.
После њеног одговора да је он њен “тамни вилајет“, решио је да пресече.
Написао јој је последњи СМС. Замолио је да још једном размисли о свему. И ако се не јави до Божића то ће бити и коначни крај. Оставиће је на миру. Једном за свагда.
Било је Бадње вече. Није му се јавила.

То је био дефинитиван крај. Негде у ноћ, телефон је запиштао, стигла је порука.
Александар је погледао у екран. Писало је „Љубав“.
У стотинки је отворио поруку и прочитао „Не волим те више, желим да будем са њим, ти си био само пролазан. Он је доказао да ме воли“.
Устао је из кревета и поруку прочитао још једном.
Било му је мука од свега. Сасвим неочекивано отворио је прозор и скочио.
Након једног минута, телефон је звонио до краја…
Затим још једном, и још једном…
На дисплеју телефона писало је „Љубав“.
Звала га је да му каже да је погрешила број и да му се враћа.
Затим је стигао и СМС „Јави ми се не буди дете. Време је за праштање. Ипак је Божић“.
Након пет минута Александар се узверао уз своју терасу на приземљу и ушао у стан и смрзнут јој откуцао поруку.

Дођи, кући сам.

Иван Ивановић

loading...