ЧАНАК: Брине ме долазак Лаврова, Руси хоће војну базу у Нишу

Ненад Чанак је с годинама и искуством стекао неку врсту политичке еквидистанце, али на жовијалности није изгубио. И даље уме да ошине језиком, с тим што има и разумевања за неке потезе власти.

 

Како Вам је звучао Вучићев руски неки дан на дочеку Лаврова?

– Нисам слушао, али мене више брине долазак Лаврова од тога на ком је језику Вучић говорио.

Зашто?

– Због тога што је долазак Лаврова врло јасан показатељ узнемирујуће великог интересовања Русије за Србију у овом тренутку. Она Србију види као своју колонију у центру Европске уније и процењујући да је, после Брегзита и догађаја у Италији и других индикативних догађаја у ЕУ, дошло време да се повуку много озбиљнији потези и мислим да је руска дипломатија кренула у озбиљну дипломатску офанзиву. У том смислу је и инсистирање на дипломатском статусу руског хуманитарног центра у Нишу, што би значило да то постаје руска територија и да би брзо могла да се претвори у војну базу. А руска војна база на Балкану био би стратешки интересантан положај за преговоре Русије са Европом и Америком у вези с једином темом која је актуелна и која руску администрацију интересује, а то је Украјина.

Какве везе бисмо ми имали са Украјином? Мислите да се преговара, тргује?

– Наравно. Ми смо ту само ситнина за поткусуривање. У том смислу иде и подршка Додику и референдуму који је одржан у Републици Српској, као и покушај државног удара у Црној Гори, чији је циљ био да спречи улазак Црне Горе у НАТО и с идејом да се направи трансверзала Република Српска – Србија – Црна Гора, као један облик зоне руског утицаја на Балкану.

Јесте ли сигурни да је тамо заиста било покушаја државног удара?

– Апсолутно сам сигуран.

Имате ли неки доказ, нешто битније од претпоставке?

– Имам сведочења људи којима верујем, и то не политичара и не људи који су директно умешани у било шта што би могло да их компромитује, него потпуно независне изворе који су ме уверили да је то заиста тако било.

Овде је подељен народ по питању Русије – или је обожава или је против ње. Ви сте, могло би се рећи, против. Због чега?

– Нисам ја против Русије. Ја сам против актуелног руског руководства. То је битна разлика. Јер поистоветити Путина и Русију било би као да је неко ономад поистовећивао Милошевића и Србију. То једноставно није тачно. Овога тренутка Русија игра улогу која је веома опасна. На моју велику жалост, у тој својој игри налази на доста неопрезне, али зато не мање убедљиве саговорнике и с друге стране океана. Јер лупање шаком о сто кад је Русија у питању и увођење санкција Русији као одговор на окупацију дела Украјине јесу утук на утук. Кроз то је генерисана једна конфликтна ситуација где испада да је новоизабрани председник САД Трамп отприлике руски човек, што ће апсолутно покренути, нарочито у конзервативним деловима САД, нови талас антируске хистерије. А то апсолутно на добро не може да изађе.

И председника Николића сте назвали руским квислингом. Да није мало прејако?

– А како бисте ви описали човека на челу Републике Србије који у Србији придржава капут Путину као гардеробер, а не председник државе? Који Русију назива мајком? Који чим крочи тамо поручује да је „време да се са Бриселом другачије разговара“ и уопште заступа политику супротну званичној политици Републике Србије? Каже: „НИС је пример да не можемо да погрешимо када Русија и Србија стварају заједно“. Дакле, он будућност Србије види у поклањању и беспризорном исцрпљивању домаћих ресурса по најнижој рудној ренти у Европи! Све то је у духу његових ранијих изјава да ће Србија бити рупа на европском тепиху и да не би имао ништа против да буде руска провинција. И одавно је требало да буде смењен. Ево, сада је отворено вређао Црну Гору, а пре тога коментарисао да референдум у Републици Српској, која је, подсетићу, у Босни и Херцеговини – не сме остати мртво слово на папиру. И притом у 2016. години користи термин „српске земље“. То је иначе део ратне реторике деведесетих.

Ето, ускоро му истиче мандат?

– Што ће га спасти смене. Колико пута сте чули да је неко страни плаћеник? Ја сам се лично науживао тих комплимената да сам страни плаћеник, амерички шпијун, западни гласноговорник Али да ли сте икада чули да се за некога у Србији каже да је руски плаћеник, руски шпијун, да је „продао душу Русима“ итд? Да ли је руски плаћеник и руски шпијун страни плаћеник? То је у ствари суштинско питање. Има тих питања у Србији које кад поставите добијате потпуну збуњеност и једно од њих је то. А зашто? Зато што је наједанпут створено окружење у коме је Србин неки пуноглавац, фаза у развоју живог бића између амебе и Руса. Тако да, ако се буде много трудио, негде у будућности ће можда постати Рус.

Како је сад у Војводини кад су напредњаци на власти?

– Премало је времена прошло јер не треба заборавити да је коалиција предвођена Демократском странком, у којој је ЛСВ са СВМ, била у формалној власти у Војводини 16 година, што је оставило предубоке трагове да бисмо могли сад преко ноћи видети разлике. Било би некоректно и непоштено да се већ сада доносе некакви закључци о новој власти, кад знате да ми нисмо успели да урадимо многе ствари после толико година на власти. Међутим, по свему што видим, очигледно је да кључни закон о финансирању Војводине, као што нису хтели да донесу ни људи из ДС кад су могли, сада је у безмало идентичној ситуацији СНС. Има сву власт свуда, али се то не догађа.

Је ли нови буџет заиста „добро урађен посао“, како рече Чедомир Јовановић?

– Шта значи критиковати буџет само зато што је донет од политичких противника…? За њега је гласала већина, а правио га је господин Вујовић, који је изузетни стручњак и професионалац, и то на начин на који би га правили и сви остали који би желели да имају некакве аранжмане са Међународним монетарним фондом. Он је врстан занатлија свога посла и направио је буџет тако да може да се брани. Можда бисмо га ми направили другачије, али то не значи да би те разлике биле не знам колико велике. Оно што је ту много битније од буџета јесте то што никада нисмо добили завршни рачун на основу кога бисмо могли да видимо шта се десило са прошлим буџетом.

А како се осећате у Скупштини? Прилично је весело.

– Није уопште весело. Намерно је произведена атмосфера дивљаштва да би се Скупштина понизила и да би се у једном тренутку могао повући потез њеног распуштања. То уопште није случајно. Дуги низ година се води рат против Скупштине Србије, погледајте само жуту штампу. Упоредите колико се баве посланицима и људима из Владе и видећете да ни изблиза нико не сме ни да пита како изгледа нешто у Влади, за разлику од тога како изгледа нешто у Скупштини.

Цене у скупштинском ресторану су тема медија годинама. Али ресторан или мензу или кантину има и Влада, а то никад нисте могли да прочитате ни у једним новинама. Имате причу о томе ко је каквим колима дошао на Скупштину, али никада нисте видели ко је каквим колима дошао у Владу или у неко јавно предузеће.

Зашто се то ради Скупштини ако је тамо већина која је произвела и Владу?

– Због тога што је Скупштина, као законодавно тело, формално надређена Влади. Фактички је треба унизити до мере да се њено распуштање и њена маргинализација сматрају за нешто нормално.

Мислите да ће Скупштина бити распуштена у наредном периоду?

– Врло вероватно.

Очекујете ли онда парламентарне изборе и шта је њихова сврха после 100 и нешто дана Владе?

– Очекујем, а за сврху ћете морати да питате оне који о томе одлучују.

Шта ви процењујете, нисте од јуче у политици?

– Мислим да је разочарање владајуће структуре после ових избора било велико. Јер упркос повећаном броју гласова, због уласка низа листа за које се није очекивало да ће прећи цензус, број посланика владајуће странке је смањен. Самим тим би нови избори, после све оне исцрпљености опозиционих странака – физичке, материјалне, па ако хоћете и идеолошке – били више наклоњени власти, а и кратко је време да се нешто претерано ново забрља што би флагрантно умањило резултат владајуће групације. У том светлу мислим да би једна од могућих процена могла бити та да би нови избори оставили испод цензуса један број ових листа које су сада ушле у парламент и тиме вратили број посланика владајућој већини.

Иду и председнички избори. Јанковић, Јеремић или неко трећи?

– Направљена је атмосфера да нема других опција и да ћемо, ако се опозиција не договори, имати проблем како да се супротставимо режиму Александра Вучића. То у себи крије једну велику замку. Ко је тај ко је одредио да су само Јеремић и Јанковић могући кандидати? Ко је тај који је почео да ствара атмосферу у којој је онај ко не пристане на неког од тих кандидата разбијач опозиције? У питању је део београдске политичке чаршије који је узурпирао улогу некаквих патријарха опозиције за којима сви остали морају да иду или ће бити осрамоћени до краја живота. Како мислите да ми из ЛСВ гласамо, рецимо, за Вука Јеремића, дакле за некога ко према Војводини није показао никада никакво интересовање и чији су политички ставови доста некохерентни? Са друге стране, господин Јанковић, о коме немам ништа лоше да кажем, човек је кога не познајем. Реците ми како очекујете да заједнички кандидат треба да буде неко кога ни ја са 26 година у политици никада нисам срео?

Да ли ће се Вучић кандидовати за председника?

– Хоће!

Убеђени сте у то?

– Да. Не видим никога другога ко би могао да победи Шешеља.

Осим његовог ђака?

– Како каже стара добра изрека: „Победимо, будимо бољи од својих очева да бисмо им били равни“.

И ваше кокетирање са референдумом у Војводини може звучати као нека врста издаје. Како на то гледате?

– Извињавам се, а кад сам ја то кокетирао са референдумом у Војводини?

Помињали сте то као могућност.

– У више наврата смо постављали ствари тако да само применимо оно што је урађено негде другде и онда видите која будалаштина је то. Рецимо, после обарања Кула близнакиња у Њујорку, ми смо дали саопштење да се најоштрије супротстављамо идеји да Коштуница др Војислав да политички азил Осами бин Ладену. То је изазвало велики потрес. Тадашњи министар иностраних послова је хитно позван у СБ УН на консултације. Мене су прогањале дипломате и на крају су ми упутили питање: Ко хоће да да Осами бин Ладену азил у Србији?

Ја сам одговорио: Нико, али смо ми против. Онда су ми рекли: Па добро, ти се сад спрдаш са свима и уносиш пометњу и немир међу људе, правиш штету држави изношењем таквих ствари. Јер ако кажеш да си против нечега, вероватно је неко за. Онда сам ја поставио питање: А како нисте тако реаговали огорчено када је свако мало неко против отцепљења Војводине, коју нико неће да отцепи? Где је разлика? На тај начин је милион пута поновљена лаж постала истина да смо ми из ЛСВ неки сепаратисти. А никад нико од нас није изговорио нити је имао идеју, нити је то у било ком нашем документу, јавном или тајном, било споменуто на било који начин.

loading...