КЈЕЗА: Италију очекује неизбјежна промјена политичког курса

  • Нагло се подигао, између осталог, и у Италији, антиевропски талас. Он се већ манифестовао у Великој Британији и виду Brexit-а, у Француској, гдје расте популарност Марин Ле Пен. На сличан начин се манифестовао и у многим другим европским земљама. Зато је удар на Ренција био истовремено и удар на ЕУ у овом њеном облику и са садашњим законима
  • Зато, уколико не се не догоди нешто непредвиђено , предсједник Италијанске републике Серђо Матарела требало би да именује новог шефа „техничке“ владе. Његов једини, мада сложен, задатак биће да изради нови изборни закон
  • Земља је изашла из магловите луке зависности од Вашингтона и Брисела. Војсковођи, који је себе називао иноватором, окренули су леђа сви, укључујући многе његове присталице. Новог војсковође нема. Можда и на срећу
Пише: Ђулијето Кјеза, главни уредник интернет портала Pandora TV, независни публициста

Грађани Италије гласали су на референдуму против уставне реформе коју је предложио (прије наметнуо) премијер Матео Ренци, што је за бившег градоначелника Фиренце био политички крај.

Такав апсолутни пораз учинио је немогућим повратак његове владе на власт у било ком облику. Сам Ренци је признао пораз у ноћи пребројавања гласова.

Заједно са њим одлази опасан пројекат претварања италијанске демократије у деформисану варијанту монократије – власти једне странке (или једног човјека).

Пројекат је блокирало неочекивано много гласача – безмало 60 одсто. То је био једини прави, премда деструктиван, пројекат током двије године Ренцијеве владавине

Ваља додати да су пројекат уставне реформе свестрано подржале ЕУ и САД. Дјеловале су сложно да би реализовале директиву JP Morgan да се униште устави земаља југа Европе, јер у њима има превише „социјалистичког“.

Углавном, све се радило под паролом „вишак демократије шкоди тржишту“. Већина Италијана је одговорила са „не“ на непристојну понуду. Они су се на тај начин одрекли крајње неолибералне верзије капитализма.

Нагло се подигао, између осталог, и у Италији, антиевропски талас. Он се већ манифестовао у Великој Британији и виду Brexit-а, у Француској, гдје расте популарност Марин Ле Пен. На сличан начин се манифестовао и у многим другим европским земљама. Зато је удар на Ренција био истовремено и удар на ЕУ у овом њеном облику и са садашњим законима.

Несумњиво је да је један од узрока таквог исхода била и спољна политика Италије, њено тотално потчињавање решењима Сједињених Држава, и нарочито – захтјевима NATO да појача конфронтацију са Русијом.

Антируске санкције су натјерале значајан дио предузетника да кажу „не“ реформи, а у њиховим рукама су гласови десетина хиљада радника у различитим сферама индустрије и пољопривреде, које су претрпјеле штету због руског ембарга.

Своју улогу одиграла је и забринутост да би Италија и Европа могле да буду увучене у сукоб са Русијом.

Дакле, Италију очекује неизбјежна промјена политичког курса. Можда нас очекују пријевремени избори, који би требало да се одрже по новом изборном закону. Али, не по оном који је предлагао Ренци и који је већ одбачен на референдуму. И не по претходном – закону Роберта Каљдеролија, који је проглашен неуставним одлуком Уставног суда.

Зато, уколико не се не догоди нешто непредвиђено , предсједник Италијанске републике Серђо Матарела требало би да именује новог шефа „техничке“ владе. Његов једини, мада сложен, задатак биће да изради нови изборни закон.

Али, саставити такву владу такође неће бити једноставно.

„Демократска партија“ је веома ослабљена сукобом са цијелом земљом.

Десницу представља само „Лига сјевера“ Матеа Салвинија, а Берлускони је већ изашао из игре.

Став „Покрета пет звијезда“ Бепеа Грила је тешко процијенити. Притом, обје странке подржавају кардиналну промјену односа са Русијом, укидање санкција, критикују евро и ЕУ.

Земља је изашла из магловите луке зависности од Вашингтона и Брисела. Војсковођи, који је себе називао иноватором, окренули су леђа сви, укључујући многе његове присталице. Новог војсковође нема. Можда и на срећу.

Ако ништа друго, гласање је показало једно: већина Италијана не жели да пије отровану воду из баруштине свјетских банкара.

Факти
loading...