ИВАН ИВАНОВИЋ – Ево зашто сам просуо ђубре на општину

Поштовани Аранђеловчани,

обраћам Вам се као суграђанин, Аранђеловчанин, становник једне од улица у насељу Сеничани, који са вама дели исте свакодневне проблеме.

Без обзира на наше политичке ставове, мишљења једних о другима, сви ми се мање више боримо са истим стварима и гледамо како да преживимо  у овом сулудом времену.

Јуче се догодила једна ствар која се у нашем граду понавља из недеље  у недељу, а то је да камион ЈКП Букуља “сеје” отпад по читавом граду, просипа га и размазује испред наших кућа и улица.

Нема једног нормалног човека у граду којем ово не смета и ко се није жалио на несносан смрад који се шири градом.

Напомињем нема ни једног нормалног, пошто у нашем граду очигледно има пар ненормалних људи којима то не смета, а ја знам за два. То су нелегитимни председник општине Бојан Радовић и директор ЈКП Букуља Иван Карадиновић.

На наше апеле, жалбе, молбе, дреку, вику, псовања они не одговарају. Они су виша бића чији нос прерађује смрад у парфем и они га не осећају нити им смета. Они немају проблеме као и остали грађани Аранђеловца и самим тим их и не решавају.

Читаво лето на температурама преко 30 степени засипали су нас ђубретом и смрадом из камиона и ширили заразу по нашим улицама којима пролазе наша деца, родитељи, комшије…

Пошто не трпим неправду и неспособност, у више десетина наврата сам позивао директора ЈКП Букуља и Бојана Радовића да реше овај проблем.

Наравно они га нису решили.  Њих грађани интересују у домену плаћања рачуна, такси, пореза… и наравно када дођу избори интересују их њихови гласови и ту се брига о њима завршава.

Јуче је био уторак. Да, баш онај дан када ЈКП Букуља пролази кроз моју улицу и просипа ми испред улаза у кућу пар литара смрдљиве течности и пар килограма отпада.

Јуче је такође и био дан када сам одлучио да више нећу да ме праве будалом нити да ико терорише моју породицу и мене.

Камион комуналног је прошао улицом и испред куће ми је поново било просуто ђубре као и кроз читаву лицу која је била у отпаду.

Решио сам да вратим истом мером. И то оном ко се у граду пита за све.

Узео сам кесу ђубрета и просуо на врата општине.

ДА ОПШТИНЕ.

Отишао сам код нелегитимног председника општине и урадио му оно што он ради свима нама годинама. Засуо сам га отпадом и смрадом.

Након тога по позиву извесне госпође Иване Марјановић из кабинета председника општине, дошла је полиција и ја сам приведен у ПС Аранђеловац како бих дао изјаву.

Након давања изјаве, обавештен сам да ћу бити изведен пред тужиоца и након саслушања одређено ми је плаћање казне од 10 000 динара или казна завора уколико не платим.

Суштина читаве приче је следећа.

Аранђеловац је град који је окупиран смрадовима разних врста, облика и агрегатних стања.

Бојан Радовић је смрад течног агрегатног стања, сличан некој слузи, слини, пљуци… који се крије иза функције и не решава ни један проблем у нашем граду.

Оно за шта је он способан то је крађа, пљачка, пребацивање новца, намештање тендера…

Без обзира да ли ме неко воли или не, питам вас да ли знате било кога ко није члан СНС-а ко је добио посао у општини и јавним предузећима, да ли су ваша деца задовољна платама или беже из Аранђеловца, да ли је у реду да Божа Петко, Бекамент и слични имају договор са Бојаном у течном агрегатном стању и Миком Глисером да не долазе инвеститори у град и да се плате држе на минималцу?

Да ли је нормално да нас нападају чопори паса луталица, да газимо по отпаду, да народни посланик летује на глисеру фирме Бекамент, да председник општине од своје куће прави Шилерову и ограђује је у зидине и поставља камере, да пребацује 300 000 евра на рачун РТВ Шумадија коју је купио Милсоав Милојевић, да пере стотине хиљада евра преко уградње гранита у главну улицу, да купује “видео надзор” за 50 000 000 динара…

Ето, то су ти смрадови разних врста од којих Аранђеловац не може да дише.

Као што рекох Бојан је смрад течног агрегатног стања, а ту су и ови други Газда Божа, Бекаменти, директори и директорчићи, као и наша градска полиција,  који су смрадови чврстог агрегатног  стања, за које се мора пазити да се у њих не угази.

Без обзира на нашу страначку опредељеност, ставове, личне размирице, сујете, свађе… Аранђеловац мора бити на првом месту.

Никада се више не сме догодити да једна власт и њима блиски сарадници и привредници узурпирају читав град и његове становнике, који им једино служе како би се они што више богатили.

Аранђеловац због ових побројаних смрадова доживљава црне дане и свој сумрак.

Зато је битно да свако ђубре и сваки смрад у овом граду заврши на месту које му припада.

Неки на депонији историје, а неки у затвору.

И верујте ми ја ћу се борити да то урадим.

Иван Ивановић

 

 

 

 

loading...