Исповест једног вође: Док је леђа – биће и самара!

Критикују ме да сам овакав и онакав? Знам ја то одлично. Још сам и гори него што мислите и можете да видите, јер све оно лоше што вам радим пред очима је само мали делић свега лошег што вам радим иза леђа. Али ви сте ми то омогућили. Српски менталитет ми је то омогућио. Јахали су вас издајници пре мене, трпели сте, зашто бих онда ја био бољи? Све вам смета, све вас погађа и боли, али никада нисте спремни да се побуните и изборите за себе. Смањим вам плате и пензије, угрозим вам егзистенцију и цео ваш бунт се сведе на кукање и оговарање по комшилуку. Годинама уназад лечите децу СМС порукама, ја и даље не видех озбиљан протест поводом тога, као ни поводом многих других битних тема. Не буните се што распродајем Србију, не буните се поводом очаjног положаја радника – односно вас самих. Видим да вам не представља велики проблем ни померање старосне границе за пензију, што значи да сте спремни да радите дуже да би остварили право на мање приходе. Чак ни прошлогодишње протесте који су могли имати озбиљан значај нисам имао потребе спречавати, јер их је лажна опозиција, жељна мог положаја, сама растурила. Нису они бољи, нити су мањи издајници. Све су то моји другари, које већ добро знате, кројимо вам судбину већ више од двадесет година, заједно смо вас довели до ове беде. А ви и даље гласате, и даље дајете легитимитет нашој пљачки и издајама. У наредном периоду планира се и издаја КиМ. Можда пре тога мало подигнем пензије и плате, да издају лакше прихватите, евентуално направим неку ратну представу, довољно озбиљну да се забринете за животе своје деце, али исто тако и довољно провидну да може да је схвати свако ко мало размисли својом главом. А у Србији таквих све мање има. Временом ћете прећи и преко тога, заборавићете и тај свети део српске земље. Тако да неће само мене стићи клетва Лазарева, и вас ће, као саучеснике, стићи заједно са мном. Само ћу ја профитирати од тога и омогућити себи још бољи живот, о коме ви можете да сањате, док ћете се ви и даље борити за егзистенцију и преживљавање. И запамтите, нећу престати. Јер док је ваших леђa – биће и самара!

-Грунф-

loading...