БИСЕР ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ АРАНЂЕЛОВАЦ – „ШАМОТ“

Ако, неким случајем, страни туриста на пропутовању кроз Србију залута у Аранђеловац, након шетње централним парком, одмора у хотелу „Извор“ и одушевљења љубазним Шумадинцима и јефнином храном, могао би у потрази за скривеним благом Србије да набаса на фабрику „Шамот“. Ту, у срцу Србије, како Аранђеловчани воле да кажу за свој град, могао би да види разголићену слику целе Србије, а не само Аранђеловца. Некада лидер у производњи ватросталног материјала у региону и један од стубова аранђеловачке индустрије, Фабрика „Шамот Аренђеловац“ данас подсећа на сцену постављену за снимање неког апокалиптичног филма. Све је тамо зарасло као у бајци „Трнова ружица“… А далеко је од бајке, кукала нам мајка! То је наша стварност. Разваљени објекти зарасли у траву до појаса, зарђале расходоване машине, олупине од аутомобила, свуда самоникло растиње које избија кроз прозоре и разваљена врата запустелих зграда …

Ако, страни туриста на пропутовању кроз Аранђеловац само мало залута у Улицу Илије Гарашанина бб, видео би сцене као из филма „Побеснели Макс“.  У фабричком кругу на 25 хектара налази се око 70 објеката различите намене које као да су прегрмели истовремено „Хирошиму“ и „Нагасаки“ и одакле су људи утекли главом без обзира, а остали само глодари и змије које се данас слободно башкаре по „Шамоту“. Питао би се туриста зашто је „безбедност“ и „чување“ овог некадашњег гиганта уопште поверена шачици радника обезбеђења који свој посао раде најбоље што могу у условима без струје, воде, тоалета…

Шта они чувају данас и од кога? Ту је и импровизована бубњара која у зимским месецима служи за грејање, док кроз фабрички круг пролази гасовод којег с времена на време черупају они који сакупљају секундарне сировине не размишљајући о последицама које би могао да претрпи цео Аранђеловац ако „позајме“ неки део одатле. Једно „бум“ би очас посла неке пробудило , а неке заувек успавало, не дај Боже!

Ако странац, неким случајем прође кроз Аранђеловац у потрази за туристичким бисерима Србије, овде ће сигурно наћи један – црни… Црн као мрак који влада у фабричком кругу „Шамота“. И ништа му неће бити јасно. Питаће се да ли је могуће да док један гигант зараста у шикару, на сваком ћошку расту приватне фирме које нуде производе које је у својој понуди некада имао и „Шамот“, а „Шамот“ на продаји, у силним дуговима?  Питаће се странац колико је производио некада и колико сада кошта „Шамот“? Питаће се јесмо ли ми Срби стварно небески народ кад све туђе уздижемо у небеса, а своје ваљамо у прашини, да не кажем у блату?

Питаће се странац, ако неким случајем само прође кроз наш Аранђеловац, јер се ми и онако већ дуго ништа не питамо. Зна свако боље од нас колико вреди педаљ наше земље. Знали су и они који су од „Шамота“ направили „хотел промају“ колико вреди један такав гигант… Зато га и данас „скупо“ продају.

Дођите у Аранђеловац. Посетите га, макар и случајно. Поред надалеко чувене воде, предивне Букуље и љубазних домаћина, нуди вам се и чист ваздух, незагађен димом фабричких димњака који је куљао 80-тих година прошлог века и пунио уста и сваки џеп у Аранђеловцу. Дођите, све је постало исувише јефтино. Навалите! Још мало па нестало!

Туристички Водич

loading...