ПЕСМА О ЈЕДНОМ БОЈАНУ

Он се свега плаши,

сав ко нека ЦУПИ,

кад се руком лупи,

к`о миш је у рупи.

 

Општински је фикус,

или икебана,

енергије има,

ко покојна баба Стана.

 

Женски менталитет,

тог Бојана краси,

слузав траг ко пуж,

оставља на траси.

 

У фотељи седи,

утрн`о од страха,

ништа се не пита,

не испушта даха.

 

Битно дан да прође,

нигде да га нема,

председник он није,

нег` његова  жена.

 

Рок Боб

 

 

loading...