ПЕСМА О ЈЕДНОМ МИКИЦИ

Ех што нисам мало млађи,

да ми коса није седа,

младо момче опет да сам,

а, не килав, матор, деда.

 

Имао бих косу црну,

и страшно бих висок био,

мишиће ко Шварценегер,

свак  би се од мене крио.

 

И сваку бих ја шармиро,

Мика увек кершме први,

када добру женску видим,

ја осетим жар у крви.

 

Све бих дао да осетим,

жмарац кад ми приђе ближе,

сада дође млада дама,

не жеди  се мени више.

 

Сваку пару, оба стана,

и кућу на селу,

све би дао Мика сада,

да целива ногу белу.

 

Али џаба, младост прође,

уз коцку и пиће,

што је било, више нема,

нити икад биће.

 

Рок Боб

 

 

 

loading...