КАКО ЈЕ МАГАРАЦ МИКА ПОСТАО ПОСЛАНИК

Газда Аца био је имућан и познат у варошици као човек пун духа који је често волео да се нашали. Збијао је шале и спрдње често и на свој рачун, па му због тога нико није превише замерао када би и са другима исто радио.

По читав дан седео је у кафаници “Бачва” пијуцкао ракију и чекао ко ће доћи од мештана како би смишљао заврзламе и са њима правио вашар.

Данас је у кафаницу Бачва ушао Пера пекар председник Демократске партије и народни посланик који је био поново био кандидат за варошицу, и газда Аца брже-боље поче и са њим да прави спрдњу, па га упита “је`л Перо, како иде кампања, хоћеш ли поново постати посланик”…

Пера се окрену сав значајан и поче да објашњава како ће сигурно поново постати посланик, како ће читав град гласати за њега, и да је он учинио сваког добра овом месту…

Газда Аци се насмеши брк, па поче да прозива Перу… “ма шта си ти учинио овом месту, никакве вајде и користи од тебе немамо, па мог магарца Мику када бих кандидовао, више би` гласова добио од тебе”… како то изговори, Пера пекар поскочи као опарен и поче неконтролисано да урла на газда Ацу како треба да га је срамота, да он тако прича са народним послаником и да ће му ово платити, посебно за магарца и гласове…

И управо се догодило оно што је газда Аца и хтео. Погледа значајно у Перу па му рече “је`л Перо је`л би смео да се опкладимо нас двојица у пиће и храну за све госте Бачве да ће мој магарац Мика имати више гласова од тебе, па показа руком пред врата кафане, где је стајао везан магарац, којег је газда Аца увек водао са собом.

Пера дрекну. “Наравно да бих смео. Један магарац да има више гласова од мене. Не само да ћемо се кладити у пиће и храну за све у кафани, него ко изгуби опкладу, има да плати пиће и храну читавој вароши…. и то на прослави победника”… додаде изнервирани пекар.

Договор је пао пред сведоцима у кафани Бачва. Сви који су били за магарца Мику, требали су да допишу његово име на листићу као кандидата НАПРЕДНИХ ГРАЂАНА, а ко је за Перу пекара, требао је да гласа за њега како би и иначе.

Пера пекар је увелико био у кампањи и до избора је остало два дана. Знао је да газда Аца и његов магарац Мика немају шансе против њега, али би му криво што праве толику шалу са њим пред читавом вароши. Али барем ће платити лепе паре за сво ово терање шеге размишљао је Пера, окупићу кусо и репато на прослави, запамтиће ме.

Сви су у граду знали за опкладу и чекали да се омрсе. Дал на рачун газда Аце или посланика Пере, народу је било свеједно.

Дошла је недеља.

Изборни дан, улице пуне народа.

Газда Аца отворио капију од дворишта, узео магарца Мику за узицу, и кренуо низ улицу.

Како је изашао и кренуо калдрмом, народ поче да се окупља око њега и да се смеје…

Магарац је на глави имао цилиндар, баш онакав какав носи и Мика пекар када се упаради када крене у престоницу на седнице, а око врата и лептир машна… да не помињемо да је иста као Микина.

Иде магарац улицом, на глави везан цилиндар, магареће уши вире испод њега, па како газда Аца викне народу “кооо ће бити посланик” магарац дрекне њааааааааааааааааа, што је више изгледало као да каже јааааааааааааааа…. на шта је народ подврискивао, смејао се и скакао око магарца….

Оде газда Аца са Миком магарцем и свом оном гунгулом до Бачве, па се обрати окупљеном народу…

“Народе, нема власти која нас до данас није јахала, пљачкала и отимала све што зарадимо… Нема посланика који нам је добро донео… народ јашу да њима буде добро, е време је да се то промени… дрекну Аца…

Сада ће народ да јаше посланике….

Па изведе магарца Мику и рече “ајде народе, шта чекаш, да гласате за мог магарца Мику, па да се вратите овде да сачекамо резултате, а када победимо вечерас, обећавам да ће те јахати посланика”.

Крену цика, вриска, народ трчи да гласа, па гледа да се што пре врати назад у кафану…

Газда Аца сео за свој сто, наручио ракију, па с`времена на време подвикне “ко ће бити посланик”, а магарац Мика заурла “њааааааааааааааа”, што је изазивало громогласно смејање.

Нема ко није дошао испред кафане да гледа ово чудо.

Сат по сат, лагано прође дан и затворише се бирачка места.

Некол`ко стотина душа испред кафане стоји и чека резултате. Појави се по договору и Пера пекар видно нервозан.

Почеше да се броје гласови… прође неких пола сата, а на улицу изађе добошар па залупа пар пута палицама по старом добошу и викну “даје се на знањееееее, народееее, на данашњим изборима за посланика, победио је Пера пекар, имао је 1300 гласова, Др Божа Симић испред радикала 450, Апотекар Јова Лалић 270 испред либерала, а неважећих листића било је 2100, односно они су гласали за магарца Мику”.

Започе дрека,смех, аплаузи, цигани ударају у таламбасе… газда Аца се задовољно смешка па устаде да се обрати народу.

Народе, као што вам рекох, дошло је време када ће народ почети да јаше посланике, а не они народ…

Па доведе за узицу свог магарца Мику и викну… као што сте видели… победник је Пера пекар, а гласови за мог магарца Мику су неважећи… па ухвати магарца и крену из кафане, а ја сам вам обећао да можете да јашете посланика, па ето вам Пере пекара и оде низ улицу…

Народ вуче Перу, смеје се, а он црвен у лицу хоће да пукне од муке и једа. Ајд` што је изгубио опкладу и мора да плати сву храну и пиће, него што сви праве тешку спрдњу са њим да је изгубио од магарца, и још му донесоше и седло у кафану да му буде лакше кад носи народ…

Прође од ове градске приче нешто мање од сто година, и све се размишљам, шта ли би рекли газда Аца и Пера пекар када би знали да је сада МАГАРАЦ МИКА стварно посланик и то испред НАПРЕДНИХ ГРАЂАНА.

Иван Ивановић

loading...