Писмо Вампира са Рисоваче

 

У граду под Букуљом мало ко о мени шта зна. Ваш сам “суграђанин“ стотинама година, живим на Рисовачи, кријем се преко дана од светлости  и као сваки Вампир ноћу тражим коме да пијем крв.

Могу вам рећи да сам  живео један леп Вампирски живот, али ово што ми се  пре неко вече догодило, натерало  ме да се огласим и да вам све испричам.

Као и сваке недеље, тачно у 00.00. часова  устанем из гроба и кренем да нађем да нешто поједем, тј. попијем.

Загледам са Рисоваче, видим кућу,  за тили час створим се испред ње и улетим кроз прозор.

Човек спава као клада. Загледах му врат, дебео, масан, делује укусно.

Таман му приђем  да утолим глад, кад он поче да прича у сну.

Тргнух се (и ми Вампири се понекад уплашимо), па стадох да слушам, прича човек “струја, вода, рачуни “, и све тресе ногама,  удара и виче “како да платим, како да платим, деца, ужина, порез “, па опет урла “све ми узеше, крв ми попише политичари“, када чух крв, бацим се на њега, заријем зубе.

Кад оно ништа.

Загризем дубље, јаче, опет ништа, нема крви.

Нађох се у чуду. Ово ми се никада није догодило, да нема ни капи крви.

Слушам га, он виче и даље и поново помиње политичаре. Одмах ми прође кроз главу да сам изгледа добио конкуренцију, још неко осим мене пије крв.

Вратих се у гроб и почех да смишљам како да нађем неког политичара да расправимо ово.

Идуће вече, пораним мало, устанем у 23.00. па кренем кроз град, не летим, него лагано ходам. Видим испред неког кафића стоје  младићи, питам их онако са стране “извините да не знате где има неки политичар“, а један од њих викну мој комшија је посланик.

Одлично.

Стадох са стране.   Нисам дуго чекао младић је кренуо кући, он хода, а ја летим за њим.  Улази у кућу, а поред видим  једну велику, три пута већу од његове, а у дворишту пуно аутомобила.

Мора да је то политичар.

Уђем у приземље видим нема никог,  уплаших се, учини ми се да видим икону, кад оно слика неког човека на зиду, испод пише АV . Добро је.

Кренем на спрат, чујем како неко хрче. Лежи политичар и спава сном праведника (да не кажем као мртав, одмах ће сви да скочите на мене) , не урла, не дере се, спава миран и задовољан.

Заријем зубе, крв крену одмах, размишљам, е то је човек. Од сад само идем  код политичара.

Напијем се онако добро и сит кренух на Рисовачу, али одједном осетих страшне болове у стомаку.

Није ми јасно шта се догађа, преврћем се од болова, хвата ме мука, , па ово се Вампирима не дешава…

Полако почињем у устима да осећам да крв политичара није исправна, него некако брате покварена, свашта ту има…

Осећа се превара, крађа, несрећа, помешани укуси, горчина нека, смрад, проневера, курварлук, свашта има…

И што је још горе, почеше да ми се јављају и неке слике, видим људе, неку сиротињу и муку, а политичар им прича како ће да им асфалитра пут, само да гласају за њега, неком другом прича да ће му запослити ћерку ако цела фамилија гласа за њега,  па после исту ту ћерку видим како спава са њим, а  друге чекају у реду…

Политичар се смешка и даје по неку црвену новчаницу окупљнима у руке и виче гласајте, гласајте, да буде боље…

Ту су и неки чудни људи, доносе коверте пуне новца, помињу тендере, странку, рачуне, банке…

Од тих слика почех да се гушим, и кроз главу ми прође да ћу умрети…

Али, је сам мртав па ме ухвати још већа паника.

Застадох негде код капеле, повратих..

Успех некако  да се довучем у сандук пре свитања.

Лежао сам добрих недељу дана у најгорим мукама док се нисам опоравио.

И што вам ово испричах, заправо и не знам, кога уопште интересује шта се догодило једном рисовачком вампиру…

ЕН ДИ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

loading...