ЧИЈЕ ЈЕ СВЕ, А ЧИЈЕ НИШТА НА КОСОВУ: Шта је Вучић хтео да каже

Желим да верујем да и државни врх верује да не смемо ићи у дефетизам и да не смемо дати све што се тражи од нас. Из реченице председника Србије „да треба се ослободимо митова да је на Косову све наше и да тамо нема ништа наше“ може да се тумачи и да нећемо, каже аналитичар Стевица Деђански.

Дуго најављивана прва седница Радне групе за пружање подршке унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији заказана је за данас у 13 часова, преноси Јавни сервис Србије. Председник Радне групе и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић састаће се са члановима тог тела у згради Владе.

Стефан Сурлић са Факултета политичких наука каже да тим састанком почиње друга фаза дијалога о Косову у којој се очекује укључивање свих релевантних институција и заинтересованих организација. Међутим, додаје наш саговорник, чињеница да су чланови Радне групе представници свих министарстава говори да би резултат њиховог рада на крају требало да буде један свеобухватни предлог за решавање косовског проблема, у циљу заштите интереса које Србија има на Косову.

„Кључне теме у склопу тог унутрашњег дијалога могли би да буду пре свега механизми заштите српске културне баштине, затим статус државних предузећа, поготово оних која су од кључне важности за опстанак Срба на Косову, а то су Трепча, Газиводе и комплекс Брезовица, као и то дугоочекивано формирање Заједнице српских општина, која би заштитила простор на којем већински живе Срби. У сваком случају, идеја је да та радна група оствари и на неки начин прати и усмерава ток тог унутрашњег дијалога и да на крају да све те предлоге сублимира у један свеобухватни предлог за решавање косовског питања“, каже Сурлић.

Политички аналитичар Стевица Деђански каже да је веома добра вест што то тело почиње да ради, како би грађани Србије имали увид у смер развоја дијалога. Наглашава да сви национално опредељени и патриотски оријентисани политичари, аналитичари и новинари у овој земљи мисле да морамо да будемо реални, за разлику од ранијег времена, када су прављене грешке.

„Сада морамо да будемо реални ако желимо да сачувамо наше становништво на КиМ које није у завидном положају. Исто тако морамо да пазимо да не одемо у контра ситуацију, да одемо у дефетизам и да дајемо све што се од нас буде тражило. За тим заиста нема потребе. Неко прихватљиво решење о којем ће се вероватно разговарати, тамо где су Срби већина, дакле на северу, око манастира и у енклавама, јесте да се траже конкретни услови да то буде евентуално нека подела Косова“, каже Деђански.

Аналитичар, међутим, упозорава да ако се говори о неком свеобухватнијем решењу и о албанском делу или статусу, онда треба да се отвори и питање Републике Српске, које је кључни и витални интерес за опстанак српског народа.

„Очекује се тежак посао и јако је битно да буде јединствен и избалансиран став између ове две крајности. Да ли ћемо у томе успети, биће веома интересантно видети, али сам убеђен да ће данашњи политичари схватити реалност, за разлику од неких ранијих ситуација које смо имали, и верујем да ће бити спремни да бране права Срба на Косову и Метохији“, сматра Деђански.

Председник Србије је уочи заседања Радне групе за пружање подршке унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији поручио да Србија мора да гради мир и будућност. Подвукао је да је свака територија „суи генерис“ случај и да постоји само једно међународно право, а да је Србија својим понашањем, не износећи детаље са састанака на којима се суочавао са лицемерјем, показала зрелост и озбиљност.

„Зато сам задовољан што ћемо кренути у разговоре, да се ослободимо наших митова, као и лажи да је све на Косову наше, али и лажи да тамо нема ништа наше“, рекао је Вучић. Како ће, међутим, ту реченицу тумачити грађани Србије?

Деђански каже да је убеђен да је председник то рекао јер је дошло време да будемо реални и да сагледамо шта можемо да извучемо из реалне ситуације која није добра.

„Та ситуација је наслеђена, оптерећују притисци са Запада, и та реченица ће сигурно изазвати и позитивну и негативну реакцију. Желим да верујем да и државни врх верује да не смемо ићи у дефетизам и да не смемо дати све што се тражи од нас. Из те реченице се може тумачити да и нећемо, а биће и задовољних и љутих, али политичари у Србији се бирају да би решавали проблеме који тиште народ, а не да би се допадали грађанима. Ово је преузимање одговорности — ми морамо да сачувамо право Србије на Косово и Метохију и да сачувамо Србе који тамо живе“, уверен је аналитичар.

Стефан Сурлић сагласан је са председником Вучићем да треба да прихватимо да је Срба на Косову и Метохији шест до осам, а не 80 одсто и да у складу са том чињеницом треба наставити суживот са Албанцима.

„Мислим да је изјава председника Србије пре свега критика упућена онима који Косово посматрају само у митолошком оквиру. Ово је врло важан политички моменат, који је отворен у једном кратком временском периоду, где би Србија требало да изнесе јасно своје захтеве — шта су то њени интереси на Косову од којих не одступа, а опет, то је и порука да морамо и да уважимо чињеницу да на Косову данас у огромној већини живе Албанци, који одбијају да се њима влада из Београда и који желе да живе у свом засебном, аутономном политичком систему. На трагу оних који су апсолутни критичари, али и оних који би се унапред одрекли Косова, председник Вучић изгледа жели да изнесе ту неку ’средњу опцију‘, где није све изгубљено, али морамо да прихватимо реалност неких губитака из прошлости, које вучемо и дан-данас“, каже Стефан Сурлић.

loading...