Под Букуљом здравље и историја

Извори киселе воде, мермер, глина и пребогата историја. То је „оквир за слику“ Аранђеловца, варошице у срцу Шумадије која, захваљујући пре свега модерном хотелу „Извор“, у последње време има знатно више домаћих и страних гостију.

У окриљу легендарне Букуље и непролазног Венчаца налази се варошица у којој и данас постоји мешавина старог и новог: стара чаршија се жилаво бори да сачува своју аутентичност, али готово преко ноћи „расту“ нове куће уређене тако да у сваком тренутку могу да прихвате госте.
“Бели мермер, кисела вода, знаменити Орашац, пећина Рисовача, парк Буковичке бање, језеро Гараши, Народни музеј…, део су наших природних лепота и богате историје”, објашњава туристички радник Драгица Величковић.

“Столетне букове шуме, питоми брежуљци и ливаде, плави шљивици и виногради… Таква је околина нашег града”.

Варошица се већ вековима поноси буковичком киселом водом. Кнез Милош је лично захтевао да се кисела вода допрема у „бутелима“ и да се на двору користи као стона вода. Ударна фотографија многих монографија и личних архива јесте она на којој даме и господа чамцима плове по језерској киселој води. Вода је синоним постанка ове варошице, баш као што ће је увек „пратити“ и чувени мермер с Венчаца.

Оно на шта су Аранђеловчани посебно поносни и на чему ће инсистирати да обавезно видите јесте парк Буковичке бање који се простире на 22 хектара. Седамдесетих година прошлог века, за време владавине кнеза Михаила Обреновића, Буковичка бања постаје једно од најбоље уређених балнео-туристичких насеља, а углед најбоље бање у Србији задржава до почетка Првог светског рата. Проналазак термалног извора условио је изградњу модерног топлог купатила, отвореног базена с минералном водом и рекаптажу извора „Ђулара“ и „Талпара“.

“Део нашег амбијента, наше прошлости и свеукупне историје Србије је и село Орашац, надомак Аранђеловца”, подсећа наша саговорница.

“То је место где је постигнут договор о подизању Првог српског устанка и где је Карађорђе проглашен врховним вождом, и то на Сретење, 15. фебруара 1804. У знак сећања на овај догађај, подигнути су црква, школа, музеј, скулптура Карађорђа и спомен-чесма у Марићевића јарузи, а овај датум се слави и као Дан државности Србије”.

Туристи не пропуштају прилику да се, кад допутују у Аранђеловац, попну на врх Букуље, чија је висина 696 метара. Обележене пешачке стазе воде од бањског парка, а на врху планине саграђена је осматрачница висока 19 метара с које се пружа величанствен поглед на велики део Шумадије. С тог места Аранђеловац се види „као на длану“, а прелепа, шумовита Букуља наткриљује и њега и бању.

У Народном музеју кустос-археолог Олга Старчевић с много љубави и пажње казиваће вам о прошлости Аранђеловца, о експонатима из области палеонтологије, археологије, етнологије, историје… Језеро Гараши мами риболовце, етно-ресторани гурмане, а оближњи Опленац све оне који би да се подсете историје Србије.

На опленачком брду доминира монументална Црква Св. Ђорђа, задужбина краља Петра Првог Карађорђевића, у којој су сахрањени чланови породице Карађорђевић. Аранђеловац представљају и Смотра уметности „Мермер и звуци“, међународни фестивал „Свет керамике“, винарије и манастири, аквапарк на 60.000 квадратних метара… Овај део Србије, као и цела Шумадија, увек раширених руку дочекује туристе.

Извор: Новости
Фото: Јутјуб принтскрин

loading...