БРУКА У ТОПОЛИ – Бели Марковић одбио да прими награду, за коју се не зна ни ко је додељује

ОДБИЈАЊЕ писца Радована Белог Марковића да дође на свечано уручење награде „Јован Скерлић“, уприличено пре неколико дана у Тополи, неочекивано је изазвало низ контроверзи око овог признања. Па чак и дилему ко га додељује и по којим све критеријумима!?

Објашњавајући за „Новости“ разлоге због којих се дистанцирао од награде, коју је, иначе, добио заједно са Вуком Драшковићем и Витомиром Теофиловићем, Бели Марковић истиче:

– Мој гест није никаква смишљена намера већ морално начело. Веома поштујем колеге са којима сам поделио „Скерлића“, уважавам и чланове жирија, али не могу да се помирим са чињеницом да претходној тројици лауреата признање ни после годину дана није уручено. Сматрао сам да је сасвим природно да се са њима солидаришем. Можда би то урадила и остала двојица овогодишњих добитника да су за то знали.

Једногласном одлуком жирија у којем су били Зоран Милисављевић, Душан Стојковић и Никола Константиновић, прошле године награду су добили Мирољуб Милановић (за роман „Лов на висоравни“, Милан Р. Симић (за књигу есеја „Дневник читаоца“) и Зоран М. Мандић (за песничку књигу „Србија у дубоким водама“). Могло се очекивати да ће жири остати у истом саставу, али су се из њега својом вољом повукли Константиновић и Стојковић.

– Нисам могао да пристанем на свршен чин пред који ме је ставио Зоран Милисављевић и то из два разлога. Прво, што се према правилнику награда додељује сваке друге године, и друго, што се уручује за три различита жанра: роман, књигу есеја и збирку песама. Истовремено, Милисављевић је непрестано одуговлачио са уручењем прошлогодишње награде, и видевши куда то води нисам више желео да учествујем у том циркусу. На брзину је, затим, склепан нови жири који је донео одлуку какву је донео – каже Стојковић.

На наше питање зашто прошлогодишња награда није уручена, Зоран Милисављевић, иначе, иницијатор овог признања, каже:

– Разлог је врло једноставан и без икакве мистерије. Жири јесте донео одлуку, и то једногласну о признању, али она није званично обелодањена. Наиме, Зоран М. Мандић је пожурио да се у интервјуу за један локални медиј похвали као добитник, и тиме је прекршено правило о награди. Због тога је, практично, награда поништена, и због тога није, нити ће бити додељена.

„Прозвани“ Мандић, међутим, има другачије виђење догађаја:

– Вест о награди објављена је у неколико дневних листова, а лично сам је добио путем мејла од члана жирија Душана Стојковића. У интервјуу, у којем се говорило о мом укупном стваралаштву, поменуто је и признање „Скерлић“, али сам ја изричито рекао да о томе не могу ништа да говорим јер нисам званично обавештен.

Јован Скерлић

У општем замешатељству остаје нејасно и ко је утемељивач награде. Милисављевић за „Новости“ изричито каже да је то Општина Топола и као доказ нуди општински печат који је на повељи ове награде. Постојање печата и потписа не демантује Зоран Живановић, председник општине Топола, али истиче:

– Преци Јована Скерлића су из Липовца, села код Тополе, у нашем месту постоји и улица са његовим именом и веома нам је драго што је установљена и награда. Међутим, Општина даје само своју свечану салу за уручење и нема никаквог утицаја на то ко ће признање добити. А, не бисмо хтели да улазимо у расправе међу писцима…

НЕ МОЖЕ НА СИЛУ

ЗАШТО су се овогодишњи чланови жирија Зоран Николић, Љиљана Марковић и Зоран Милисављевић (председник) оглушили о правилник по којем се признање додељује за три различита жанра?

– Ако у једној години, у једном од жанрова, нема дела које заслужује ово признање, онда је логично да награду понесе књига која припада неком другом жанру. Тако су овога пута овенчана два романа, „Путникова циглана“ Радована Белог Марковића и „Тамо далеко“ Вука Драшковића и књига критика „Есеји“ Витомира Теофиловића – каже Милисављевић.

novosti.rs

loading...