Пет места која морате посетити уколико се нађете у Аранђеловцу

1) Букуља

Фото: Aleks SRB – Self-photographed

Букуља је планина у Шумадији, у чијем подножју се налазе Аранђеловац и Буковичка бања, а њен највиши врх је висок 696 метара. Она је вулканског порекла, што доказује присуство гранитних стена које у себи садрже специфичну комбинацију минерала. Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а поседује више угоститељских објеката као што су Ловачки дом, Качара и Код Цоке. На њој се налази извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

2) Парк Буковичке бање

Парк Буковичке бање простире се на површини од 21,5 хектара. Земљиште за парк купљено је још 1849. године и тада су обележене прве стазе, засађено дрвеће, уређен извор и купатило Талпара. Подизању парка у данашњем смислу те речи приступило се 1856. године, када су просечене стазе, образовани дрвореди дуж њих и око дрвених станова за посетиоце формирани травњаци, цветњаци и уређено топло купатило Ђулара. Седамдесетих година XИX века, за време владавине кнеза Михаила Обреновића, Буковичка бања постаје једно од најбоље уређених балнеотуристичких насеља, а реноме најбоље бање у Србији задржава до пред Први светски рат.

3) Пећина Рисовача

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе. Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.

4) Гарашко језеро

Гарашко језеро се налази у срцу Шумадије, ободима Букуље десетак километара од Аранђеловца на путу Аранђеловац-Белановица-Љиг на надморској висини од око 400 m а настало је 1976. године преграђивањем реке Букуље и неколико њених притока за потребе водоснадбевања Аранђеловца и околине. Површина варира од водостаја али се најчешће креће око 65 ha. Састоји се од три крака Милићевићи, Лекићи и Врбе, који су добили називе по потопљеним засеоцима села Гараши и Јеловик. Карактеришу га стрме обале са једне и приступачне са друге стране. Дно је тврдо (иловача) са благим кањонима дуж некадашњих речних токова. Највећа дубина је преко 20 m. Рибљи свет је разнолик па су од беле рибе присутни клен, црвенперка, бодорка, крупатица, бабушка а од племените шаран, смуђ, сом, амур а штука држи незванични државни рекорд са највећим примерком од 19,6 kg. Недалеко од језера налази се базен са угоститељским објектом и спортским теренима за одбојку на песку и мали фудбал.

5) Марићевића јаруга

Марићевића јаруга значајна је, по предању, као место договора о избијању Првог српског устанка, избору Карађорђа за његовог вођу и почетку устаничких акција паљењем турског хана у Орашцу 1804. године. У знак сећања на догађаје везане за избијање устанка, у Орашцу је подигнута црква између 1868. и 1870, спомен-школа саграђена је 1932, спомен-чесма у самој Јарузи поводом обележавања стопедесетогодишњег јубилеја, 1954, а 2004. године, поводом прославе двеста година од почетка устанка, постављен је и споменик Карађорђу, рад вајара Дринке Радовановић. У склопу комплекса је гроб Теодосија Марићевића, познате личности из времена избијања устанка, који је дислоциран 1955. године са првобитног места у порти цркве. Конзерваторско-рестаураторски радови на спомен-школи су извођени 1998, 2003. и 2006. године.

Аранђеловац ИНФО

loading...