Аранђеловац – бања владара

Аранђеловац, и у њему једна од најљепших бања у Србији, налази се у самом срцу Шумадије, у подножју планине Букуља. Најпознатији је по благотворности киселе воде, која се и флашира и дистрибуише под именом “Књаз Милош”. И самом граду, српски књаз Милош Обреновић дао је име. Најпознатији је по благотворности киселе воде, која се и флашира и дистрибуише под именом “Књаз Милош”. И самом граду, српски књаз Милош Обреновић дао је име. Овај град је такође познат и по велелепном парку Буковичке бање, са сталном поставком мермерних скулптура, најпознатијих домаћих и свјетских аутора. Сама бања постоји већ пуна два вијека У парку се налази хотел „Старо здање“- грађевина стара преко 150 година, која потиче из времена династије Обреновић, хотел “Шумадија”, “Специјална болница” и павиљон књаза Милоша са неколико извора минералне воде. Такође, ту је и новообновљени хотел “Извор” који у свом саставу има један од најљепших “Аqуа паркова” у региону. Аранђеловачки музеј има своју сталну поставку којој припада Рисовачка пећина, откривена 1953. године, на самом улазу у град, из каменог доба палеолита (прије 40.000 година), у којој је живио прачовјек-неандерталац, са пећинским лавовима, медвједима и рисовима. У близини пећине се налази и етно-кућа. Орашац, који се налази 6 км од Аранђеловца, чувен је по Марићевића јарузи, гдје је 15. фербуара 1804. године почео Први српски устанак против Отоманске империје, а Карађорђе изабран за вођу устанка. Ту је и подигнут споменик устаницима из Првог српског устанка. Манастир Светог Архангела Михаила је некадашњи средњевековни манастир, а данас парохијски храм села Брезовац код Аранђеловца. На врху Опленца, у Тополи, удаљеној 12 км од Аранђеловца налази се црква Светог Ђорђа са најлепшим фрескама у мозаику из свих српских манастира и криптом у сутерену у којој почивају припадници династије Карађорђевић. Црква је задужбина Краља Петра И Карађорђевића, а завршио ју је 1932. године краљ ујединитељ Александар Карађорђевић. Туристи могу посјетити музеј кућу краља Петра са изложбеним поставкама, као и музеј-конак Карађорђа Петровића из 1804, стару цркву и љетниковац. Недалеко одатле се налазе и средњевековни манастири: Вољавча, Никоље и Благовештење, манастир Брезовац, задужбина Деспота Ђурађа Бранковића из 1444, као и гробна мјеста Деспота Стефана Лазаревића и последњег српског Деспота Павла Бакића из 1537. Овај крај је такође познат и по неколико винарија са подрумима и дугом традицијом.

nezavisne.com

loading...