ЗБОГОМ БРИСЕЛУ: Од данас Европа никад више неће бити иста

Британска премијерка Тереза Меј ће данас, у среду 29. марта, званично прогласити излазак Велике Британије из ЕУ, у складу са чланом 50 Лисабонског уговора. То је историјски дан: први пут једна земља најављује да напушта европски клуб.

Након званичне најаве почетка “Брегзита”, започињу преговори између Велике Британије и 27 земаља-чланица Европске уније. Главно питање при том гласи: колико Британци морају да плате за развод? Већ сада се спомиње сума од 60 милијарди евра коју Брисел жели да испостави као рачун Великој Британији.

Велика Британија сваке недеље уплаћује у Брисел 350 милиона фунти. То наводно расипање новца, заговорници “Брегзита” су, током кампање за референдум о изласку из ЕУ, свакодневно критиковали. То је податак који се задржао, иако су се заговорници ЕУ жалили да та свота не узима у обзир попуст који имају Британци, нити то колико земља добија из бриселских благајни, пише “Дојче веле”.

Одлуку гласача који су подржали “Брегзит”, премијерка Тереза Меј интерпретира на следећи начин:

– Верујем да су они врло јасно показали да не желе и даље годину за годином да плаћају енормну своту за Европску унију.

И њена влада, као и Горњи дом Парламента, ангажовали су правнике да провере правно стање и – дошли су до следећег закључка: чим Велика Британије иступи из ЕУ, она више није обавезна да плаћа ниједну једину фунту Европској унији. Речима посланика торијеваца Џејкоб Рис-Мога:

– Немамо никакве законске обавезе према ЕУ.

Маргарет Тачер као узор

“Брегзит” ће вероватно бити окончан до пролећа 2019. Ипак, текући буџет ЕУ обухвата временски период до 2020. За тај прорачун гласала је и Велика Британија, и тако се обавезала на исплату новчаних средстава – тако на то гледа Брисел. А онда ту су још британски службеници који раде на пословима ЕУ и чије пензије би Лондон такође требало да покрије. Жестоки заговорник “Брегзита” Рис-Мог ипак каже:

– То су одлични предуслови за почетак преговора.

Велика Британија је тренутно, након Немачке, други највећи нето-платиша. Уколико Лондон уплаћује мање новца, онда – или земље које плаћају морају да плаћају више, или земље које примају новац, морају да примају мање. Европска унија у целини или земље-чланице појединачно, могле би да туже Лондон уколико не подмири рачун за излазак из Уније. Ипак, премијерка Меј може ка томе да иде опуштено у сусрет – ако је судити по експертизи домаћих правника, каже бароница Кишвер Фокнер, чланица Горњег дома британског Парламента:

– То је део преговора, али то јача позицију британске владе.

Ипак, Британци вероватно желе да и након изласка из Европске уније профитирају од неких европских програма, попут оних на подручју науке и истраживања. И да себи такође, након планираног изласка из унутрашњег тржишта, обезбеде најбољи могући приступ, како је то изјавила министарка унутрашњих послова Ембер Руд:

– Морамо да тежимо највећем могућем приступу заједничком, унутрашњем тржишту. Не знамо колико то кошта, али управо о томе би требало преговарати. Министар спољних послова Борис Џонсон као узор наводи Маргарет Тачер. Она је 1984. године изнудила попуст за Британце од изнервираних европских партнера: “Присетимо се самита из Фонтенблоа 1984. године, када је Маргарет Тачер захтевала назад свој новац. Верујем да је управо то оно што ћемо и ми добити.

Вероватно ће сукоб око новца бити тема тек на самиту Европске уније крајем 2018. или почетком 2019. године – након целоноћне партије покера.

Извор: Дојче веле

loading...