Пише: Душан Опачић – ЧОВЕК КОЈИ РУСИЈУ НИКАДА НИЈЕ ВИДЕО НА ЗАПАДУ

Када је новинарство била озбиљна професија у правом смислу речи, новинар и писац Богдан Радица је приредио једну књигу под називом “Агонија Европе”, далеке 1940. године. Његово перо је записивало речи изговорене устима Берђајева, Мораса, Папинија, Томаса Мана, Мерешковског, Жида и других великих имена, који су на време препознали којим путем најстарији континет иде.

Предвидели су суноврат људског морала, изопаченост ума и све што ће на најбруталнији начин газити истину, правду, традицију, стубове држава, религијју…и све оно што гледамо и проживљавамо у данашњим данима. Онај, који је све то још тада предвидео, и са сигурношћу тврдио којим путем ће ићи европски народи био је добар познавалац прилика на европском тлу.

Ако је Николај Берђајев, велики руски филозоф крајем треће деценије прошлог века, са намером рекао: “…демократија се претворила у анархију, има једна анархија изазвана капитализмом и либерализмом…зоолошки инстикти владају друштвом и човеком…”, морамо признати да нас је све то сачекало данас, а како ствари стоје чека нас и у будућности.

Овом приликом нећу се бавити великим именима које поменух на почетку, већ у кратким цртама о човеку који је у дугом животу преживео скоро цео деветнаести век, и који је још тада предвидео неке ствари које нам се догађају данас. О том човеку се није много писало на нашим просторима, непознаница су нам његово име и презиме, а неоспорно заузима значајно место у књижевности и историји Русије, као важан сведок и учесник у многим пољима руског живота.

Владимир Павлович Титов (1807-1891), на пољу књижевности често је користио псеудоним “Тит Космократов”, био је руски књижевник, дипломата и политичар. Још у младости, током студија на Московском универзитету проучава филозофију, и бива примљен, као најмлађи члан у престижно Друштво филозофа, које је тада предводио чувени кнез Владимир Одојевски. Био је опседнут Шелинговом филозофијом, према неким изворима кренуо је и са преводом његових дела.

Титов је био изврстан познавалац многих европских језика и латинског и проучавао је језике Оријента. Такво знање му је омогућило улазак у дипломатску службу у Министарству спољних послова руске царевине која је трајала округло четири деценије (1814-1854. У више наврата је био и посланик у Контантинопољу и Штутгарту. Након дипломатске службе дуго је службовао на императорском двору Романова, као васпитач синова цара Александра Другог, Николаја и Александра. Од 1865. године је стални члан Државног савета. Знање језика и дуга дипломатска служба су му омогућили да постане врсни познавалац европске историје, прилика и перспектива.

Од средине 19. века, царска Русија је била на раскрсници да ли да се усмерава према Западу или према Истоку. Титово искуство му је налагало да буде велики противник приближавања Русије Западу. Видео је шансу за просперитет своје отаџбине једино на Истоку. Као сарадник многих теоријских часописа, у више наврата је по питању Европе знао да напише: “Запад је оронули старац”.

Када је књижевност у питању, Владимиру Павловичу Титову припада место у историји руског романтизма, али битно је напоменути да је био и један од пионира руске фантастичне књижевности. Као писац, познат је по чувеној новели ” Самотна кућица на Васиљевском острву”, која је везана за само име Александра Сергејевича Пушкина.

Био је под његовим утицајем. Објављивао је кратке приче, путописе и есеје у многим познатим књижевним часописима и алманасима. Објавио је приповетке у три дела, која су се бавила руско – турским ратом (1828-1829). О његовом стваралштву писали су касније многи познати писци, међу којима су и Фјодор Сологуб и Ана Ахметова.

На нашим просторима, једна прича В. П. Титова је преведена и уврштена у зборник “Руска фантастична приповетка”, коју је приредио и превео Петар Вујичић (ИРО “Рад”, Београд, 1987). На самом крају, битно је поменути да је суноврат европског друштва предвиђен одавно.

Титов није презирао Запад, дивио се његовој историји и култури, али је био савременик и сведок почетка урушавања традиција и вредности које је Запад кроз историју стварао.

Гледао је, кроз наочари Истока, декаденцију која разједа најстарији континент, био гласни заговорник Русије окренуте Истоку, кроз дух, религиозну културу и истинско савезништво на свим пољима.

Ар Инфо

loading...