ДУШАН ОПАЧИЋ – Србија има мало пријатеља у свету

Аутор: Душан Опачић

Од петооктобарског пуча 2000. године па до данас, наши медији и неуништиви рецидиви ДОС-а успешно спроводе у српском јавном мњењу антикомунистичку хистерију да се традиционалне пријатељске државе из “поузданих” извора називају неразвијеним и тоталитарним земљама и да су лидери тих земаља оличење светског зла. Имали смо прилике да читамо, гледамо и слушамо километарске репортаже, извештаје са лица места и остале будалаштине из пера и уста наших аналитичара, новинара и “добро обавештених” јавних делатника. По њима сваки, и најтоталитарнији режим неке колоније који је у служби САД је прогресиван, а лидери који су се борили за свет слободних и равноправних награђивани су титулом диктатора. Више од деценије и по слушали смо разне приче о Гадафију, Чавезу, Кастру, Лукашенку и свим онима који су уз борбу за интересе свог народа били гласни и по питању правде и истине у међународним сферама.
Нема шта, антикомунизам као национална религија САД пренета је и на наше просторе. Главни промотери и мисионари су Сорошеви плаћеници и Бог свети зна са чијег још платног списка. Они себе од милоште зову либералима, бескомпромисним борцима за права амеба, биљака, животиња а за мало… људи. То је та данашња модерна левица која новац пере преко разних назови пројеката, од сексуалног образовања Рома до летњих школи харакири вештине на енглеском језику.
Највише бих волео да умем да напишем једну бајку коју бих посветио српској радничкој класи. Признајем, не умем, па бих овом приликом написао пар речи о једној далекој земљи Северној Кореји.
Већ дуго времена слушамо о Северној Кореји као земљи економске катастрофе, глади и сиромаштва, да не помињемо бригу Запада о људским правима, слободама и осталим колонијалним “вредностима” који су врлина држава чија се политика креира ван њихових граница. Реалност Северне Кореје је другачија од “истине” која се упорно сервира нашој јавности. Поставља се питање зашто се у нашим медијима само пише или говори о државном уређењу ове земље, а не о суштини, о човеку обичном смртнику који живи од свог рада.
Зашто се ни реч једна није утрошила на чињеницу да је животни стандард становништва Северне Кореје далеко бољи него стандард становништва у Србији. Далеко је јачи стандард када су у питању становање, здравство, образовање, културни живот, заштита деце и безбедност грађана. Моћан научни и технолошки напредак Северне Кореје најбоље показује да је ова држава далеко одмакла на путу модернизације јер је немогуће да неко, ко је гладан и у економској катастрофи производи атомску енергију, ракете и атомску бомбу. То је држава коју због снажног морално – политичког јединства, борбене спремности и наоружања и поред језиве пропаганде ипак респектују и САД, стављајући је на прво место својих противника у светском идеолошком рату. Лидера Северне Кореје никада нису, нити ће постројавати шесторазредни чиновници Стејт Департмента као што је био случај код лидера ДОС-а.
Ако већ говоримо о лидеру Северне Кореје Ким Џонг Уну који је честа мета наших медија, могу слободно да кажем да се ради о класичном преводу и преписивању западне штампе и других медија. Он се представља као инфантилан, саркастичан и крвав диктатор. На велику срамоту српских медија, све што је речено о лидеру Северне Кореје је равно трачевима, ангажовано – поданичким текстовима и паланачком менталитету аутора. Такве објаве наносе нашој земљи велику штету. Северна Кореја је од успостављања дипломатских односа била традиционално пријатељска земља СФРЈ, СРЈ, СЦГ и данас Републици Србији. У сфери дипломатије и међународне политике, Северна Кораја се енергично супроставила кршењу међународног права и јасно и гласно осудила једнострано отцепљење Косова. Свим дипломатским средствима се залагала за очување територијалног суверенитета и интегритета Републике Србије.
Северна Кореја је утицајна држава у покрету несврстаних. До 2000. године имали смо изванредне међудржавне односе на обострану корист, које је влада ДОС-а једнострано раскинула укинувшии амбасаду у Пјонгјангу. То је био дилетантски потез тадашњег министра спољних послова Горана Свилановића.
Данас су нам више него икада потребни пријатељи у свету. Северна Кореја је, и ако далека била наш пријатељ, па би могли да имамо и то на уму.
На крају бих само напоменуо да се сувише бавимо идеологијама и да обраћамо много пажње на државна уређења и политичке системе других држава. Морамо да се поставимо само у односу на то које су нам пријатељске земље, које желе и које већ имају сарадњу са нама на равноправним основама, и на оне непријатељске које желе Србију као колонију. Историја је показала да се ниједна колонија није усрећила.
Живимо у свету либералне економије и налазимо се у гету у коме живи најсиромашнији део популације – радничка класа. Ми данас у Србији имамо мали слој екстремно богатих људи који су своје богатство стекли на леђима понижене већине. Остали смо без квалтетног образовања и здравства, живимо под свакодневном медијском манипулацијом где се емитује лажна слика о свету у којем живимо.
Ако мене питате за мишљење, Северна Кореја за нас Србе и Србију је пријатељска земља која нас ничим не угрожава, и више бих волео да чујем праву причу о тој земљи од оног који ју је посетио него од новинара који о тој земљи пишу по политичком налогу.

loading...