Панта Луњевица опет међу књигама

У Аранђеловцу решили да по оцу краљице Драге Машин, оснивачу Читалишта у тек формираној вароши давне 1869. године, назову дограђено дечје одељење Народне библиотеке „Свети Сава”.

Аранђеловац – Када је Панта Луњевица 5. јануара 1869. године отворио прво Читалиште у Аранђеловцу, и када је 55 првих чланова дало прилог од 40 дуката за кирију и 10 листова које ће куповати, знао је зашто то ради.

Нису ту били важни дукати, већ људи, његови истомишљеници, који су били амбициозни да у тек формираној вароши, у којој се завршавало „Старо здање” и успостављао бањски туризам преко лета, донесу новине и уведу један нови дух у још увек блатњаву паланку – читање и просвећивање неписмених.

Тог среског начелника и оца краљице Драге Машин сетили су се данашњи чувари књига из Народне библиотеке „Свети Сава”, који су пројектом „Дечје одељење Панта Луњевица” вратили не само име и сећање на оснивача прве библиотеке у Аранђеловцу, већ су за то добили и паре од Министарства културе.

Пре тога су четири године чекали пред вратима тог министарства, да би тек ове на конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката из области библиотечко-информационе делатности добили 1.168.000 динара. А пошто је требало много више пара, овдашњи општинари су одрешили кесу и нису шкртарили. Додали су недостајућа два милиона.

Тако се, опет, кренуло у посао, сада да се прошири оно што је започео Панта Луњевица, јер 75.870 књига и 3.645 часописа и дневне штампе не могу више да се сместе на 400 квадрата. Додатних 65 квадратних метара на галерији донеће још који раф са књигама и довешће нове читаоце.

– То ће омогућити одвајање дечјег одељења, већи простор за читаоницу и предуслов за формирања научног одељења, јер ће ту бити смештена референтна збирка – објаснила нам је в. д. директора Биљана Радашиновић. Она очекује и већи број читалаца деце предшколског и школског узраста и ефикаснији рад с њима кроз осмишљене радионице, аутоматизацију дечјег фонда и повезивање са електронском базом библиотеке.

Да ли је установа у обавези да о отварању дечјег одељења са именом оснивача прве библиотеке у Аранђеловцу извести надлежно министарство – не знамо. Али знамо да је, на пример, поменута Читаоница 1874. године известила Министарство просвете да је увећала чланство на 72 читаоца, да има 40 разних књига на српском језику и да прима 11 наслова периодике: „Будућност”, „Видовдан”, „Домишљан”, „Застава”, „Исток”, „Јавност”, „Јавор”, „Кореспонденција”, „Рад”, „Србске новине” и „Тежак”.

Чланарином од 16 гроша и добровољним прилозима бањских гостију успевала је да подмири трошкове кирије и претплате за новине и часописе, што је врло блиско и данашњем сналажењу већине библиотека у Србији.

Ових дана су се у просторије библиотеке већ уселили радници „Зидар престижа” из Даросаве, који до краја године треба да заврше посао. То је био једини начин да библиотека остане ту где јесте, јер је од свог последњег оснивања 1958. године, а и више пута пре тога, стално мењала боравиште и кубурила с простором, о чему је пре равно пола века писао у „Политици” наш колега из Аранђеловца Радојко Ђукановић.

Политика

loading...