Ђорђевић: Ово је наше време

„Када смо играли финале Светског првенства пре две године, рекао сам им да не знају шта су урадили и да ће те за 20 година схватити, сада знају шта су урадили и знају шта да очекују од наредне утакмице, ” рекао је селектор кошаркаша Србије уочи данашњег (од 20,45 ч) дуела за злато против САД. – „Постоје два начин да играмо утакмицу и то сам им рекао у свлачионици, да играмо, или да играмо да победимо, нека изаберу како ћемо, ја сам за „Б” опцију”

Рио – Када је Александар Ђорђевић ушао у прес салу после меча са Аустралијом, зачули су се аплаузи. Нису били у питању српски новинари, већ страни представници медија. Људи воле кошарку, а селектор Србије им је понудио најслађа два сата. Пре тога је и сам уживао. Камере су ухватиле његов широк осмех у тренуцима када је све било готово. Снажно је грлио сваког од момака који је излазио из игре, који су били на клупи…

– Сви смо мало пустили сузу, много смо проживљавали и ишчекивали ове утакмице – објаснио је селектор сузе радоснице код играча.

Ипак, када се појавио пред медијима, нису се оцртавале емоције на његовом лицу. Посао још није завршен.

– Прво, много сам поносан што имам групу оваквих момака, што смо играли овако у полуфиналу Олимпијаде. Када смо играли финале Светског првенства пре две године, рекао сам им да не знају шта су урадили и да ће те за 20 година схватити. Сада знају шта су урадили и знају шта да очекују од наредне утакмице. Стварно смо били спремни за Аустралију. Током турнира је наша игра расла, самопоуздање такође, играчи као Теодосић нису имали сјајне припреме због дуге сезоне и повреда, али су утакмице у групи помогле да дођемо до форме. Сада је Теодосић дао плућа нашим телима, а то лидер ради. Ово је јака група момака, поносна што игра за своју земљу. Играли смо пре 20 година у Атланти против САД, сада ћемо поново. Стварно морамо да будемо поносни.

То је било једино што је Ђорђевић поменуо везано за Атланту, јер…

– Изгубили смо. Нећу да делим то искуство. Никада не причам играчима моју историју. Сада је њихово време.

На констатацију новинара да се селектор после пораза у групи насмејао на питање да ли ће у финалу Србија моћи да победи Америку, Ђорђевић је сада додао:

– Постоје два начина да играмо утакмицу и то сам им рекао у свлачионици. Да играмо, или да играмо да победимо. Нека изаберу како ћемо. Ја сам за Б опцију

На еуфоричан помен судара два „дрим тима” у финалу, селектор је одмах реаговао:

–Да не полећемо много, иако и ја гледам на моје момке на тај начин. Дрим тим је само један, остало су репрезентације Америке. Онај из 1992. са којим, нажалост, нисмо могли да се сретнемо. Они су назвали и онај 1996. који је био са само три имена мање од те ’92. Имају феноменалне појединце, изузетне таленте, нестварне играче. Али, кошарка се игра заједно. Имам огромно поштовање према тој екипи. Не можеш да не поштујеш САД, али се не плашимо. Ја имам позитиван осећај да ћемо играти добро, али можда и тако изгубимо 20-30 разлике, јер то може да се деси против 12 сјајних играча и моћног стручног штаба. Исти је терен, иста лопта, на нама је само да покажемо шта умемо.

На тему окршаја са Американцима селектор је добио феноменално подсећање од једног кинеског новинара. На 1987. годину и јуниорско првенство света у Бормију. Ђорђевић се одушевио на помен тог легендарног турнира.

–Била је то велика победа за Југославију. У тиму су играли Рађа, Кукоч, Дивац, а стартер је био и онај ћелави, наш тим менаџер – смеје се селектор на помен Небојше Илића. – То је било против Пејтона, Џонсон, а Лери Браун је био тренер. То нам је дало кредибилитет као личностима и играчима, гурнуло је наше каријере напред и научило нас да се никада не предајемо. То преносим на моје играче. Међутим, то је прошлост и тамо нека остане. Сада ови момци пишу нову историју. Ових 12 момака је то већ урадило, али још нису завршили. Имамо још једну утакмицу.

Пре две године Србија је била презадовољна пласманом у финале Светског првенства и у тој уљуљканости није приказала све што може против Америке. Сада су јачи за то искуство.

–Мој је посао да им не допустим да буду задовољени. Одмор, па тренинг, да их притиснем. Мој циљ, када сам дошао на место селектора, био је да играмо што више утакмица против САД, да схватимо шта је потребно да се игра против шампиона. Они су, наравно најбољи тим на турниру и биће спремни за нас. Међутим, нама ће бити задовољство.

Први меч између Америке и Србије на турниру окончан је промашајем Богдановића за продужетак. Толико је било неизвесно. САД је од тог тренутка подизала форму, али су и наши кошаркаши.

Све утакмице смо играли на прави начин, али не довољно дуго. Једну 38 минута, са Франузима нисмо добро завршили… Мислим да би коначно требало да почне да се препознаје и прича о стилу игре Србије, као што причају други, страни новинари и стручњаци. Јер, ово је добра кошарка, са притиском на лопту, јаком одбраном, уз 23 асистенције у полуфиналу Олимпијских игара. То је нешто што нама даје снагу. Тако желимо да играмо, тако схватамо спорт у којем само заједно може да се дође до резултате.

У комплетној еуфорији у ишчекивању меча са Америком, заборављено је да је Србија освојила медаљу!

– То је много лепо и изузетно битно за нас. Стварно феноменалан резултат генерације у коју верујемо. Нуклеус играча је трећу годину ту. Поново потврда квалитета и кошарке коју Србија игра и коју представља у свету. И то на оваквим Олимпијским играма које су најјаче у историји.

Додир шампиона

Чињеницу да је Србија остварила невероватне резултате у екипним спортовима Ђорђевић је пропратио осмехом. Али, није заборавио ни „индивидуалце“.

–Честитке свима. Почевши од Штефанека који нас је све покренуо и пробио лед, па преко свих других. Сваки меч, сваку трку, сваку утакмицу преживљавамо сви заједно, навијамо… Присутан је изузетан тимски дух, верујем да то сви такмичари осећају. Ја сам ишао од једног до другог ватерполисте и терао их да ми додирну руку. Од првог дана. Па онда и до Ђоковића. Терао сам их и да додирну и наше играче…

Задржао се селектор на олимпијском шампиону у рвању.

– Штефанек је нестваран. Он је толико тихо све одрадио, дошао, узео медаљу и отишао кући. Па човече, остани барем са нама да и ми прогледамо. Невероватан је, стварно. Свака му част. Он је покретач свега овога.

Пред очима света

Финале Србија – Америка у кошарци је последњи догађај на Олимпијским играма. Круна свега што се дешавало у последње четири године. Цео свет ће гледати тај меч. Гледаће храбре Ђорђевићеве момке.

– Нисам о томе размишљао. Веома је лепо бити део тога. Морамо сви да уживамо у томе. Али, морамо још да радимо.

Извор: Политика
loading...