Порекло презимена, село Горња Трешњевица (Аранђеловац)

Порекло становништва села Горња Трешњевица, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

Топографске прилике.

Куће Горње Трешњевице су растурене по заравњеним косама, које одговарају качерској површи. На коси Липару налазе се куће краја Корушца. Испод њих је одсек, дуж кога се усекао Дубоки Поток. Десном страном овога потока пружају се групице кућа, махом на терасама, које су уске те су услед тога и куће разређене и алиниране дуж десне стране Дубоког Потока. Куће краја Вучљивице налазе се растурене на терасама реке Босуте и по заравњеним косама између река Босуте и Трешњевице. С обе стране Мале Реке су куће истоименог краја, затим их има и на уравњеној коси између Мале Реке и Ђуринца. Другом једном заравњеном косом, између река Ђуринца и Расовљевице, којом иде пут из Горње Шаторње за Аранђеловац, село је одвојено од Пријана, брезовачког засеока.

Село се служи водом са извора; има неколико бунара. Општинска шума је на Лисаћу, а приватних забрана има у Дубоком Потоку.

Село је јако разбијеног типа, јер је и само земљиште разбијено и рашчлањено челенкама реке Босуте, притоке Качера, затим Трешњевачке Реке и њених притока. Подељено је на крајеве: Корушац, Вучљивицу и Малу Реку, који су знатно удаљени један од другога. Па и размак између кућа у појединим крајевима много је већи него у неким суседним селима.

Порекло породица.

У селу су ове породице:

Ђурићи (Ранитовићи, Васићи, Бркићи, Марковићи, Блажићи, Јовановићи) 54 к. Слава: св. Ђурђиц. Највећи део њихових кућа је у крају Корушцу, а има их и у другим крајевима. Доселио се прадед Ђуро из Суводола (Пештер) после Карађорђеве војне на Новом Пазару. Један брат (Ранит) отишао у Горњу Шаторњу (Ранитовићи).

Пријанчевићи (Дамњановићи, Радојичићи, Божићи, Радисављевићи, Јоксићи, Савићи, Терзићи, Јеловићи, Јанковићи, Тодорчевићи) 65 к. Слава: св. Никола. Доселили се за време Устанка „од Сјенице-Суводола“. Најпре се настанили у брезовачки засеок Пријане, где остану кратко време, па се отуда преместе „због тескобе“ и заузму земљиште у крају Вучљивици. Тада их је било око десетак кућа. У току времена се намножили и расељавали по целом селу и сад их има у свима крајевима.

Вуковићи 10 к. Слава: св. Никола. Доселио се прадед од Сјенице. Куће су им у крају Корушцу.

Вуличевић 1 к. Слава: св. Андреја. Дошао деда из Босне; доселио се после Устанка.

Мартиновићи 2 к. Слава: св. Лука. Доселили се пре 35 г. из Босуте (качерски). У Босути имају рођаке (Мартиновићи) који су дошли у време Првог Устанка из Колашина.

Ћирићи 6 к. Слава; Петровдан. Довела их мати из Заграђа (качерски).

Швабићи (Петровићи, Кузмановићи) 10 к. Слава Петровдан. Прадед дошао жени у кућу из Баната. Куће су им у Малој Реци.

Милинковићи 12 к. Слава: св. Ђорђе. Куће су им у Малој Реци. По причању старца Радоја Величковића (70 г.) доселио се његов прадед Милинко из Црне Горе у исто време када и Чарапићи (у Белом Потоку-Београдска околина) и Ђурчијска фамилија (у Горњој Шаторњи).

Даниловићи 3 к. Слава: св. Лазар. Станују у Корушцу. Доселио се прадед за време Устанка од Сјенице.

Урошевићи (Миловановићи) 2 к. Слава: св. Пантелија. Мисле да су им стари дошли од Сјенице.

Трифуновићи (Павловићи, Крстићи, Андрићи) 11 к. Слава: св: Јован. Станују у Малој Реци. За време Устанка доселили се од Новог Пазара.

Алексићи (Симићевићи) 10 к. Слава: св. Аранђел. Куће су им у Малој Реци. Непознато порекло.

Лукићи 3 к. Слава: св. Лука. Досељени њихови стари пре Устанка „од границе“.

Стојићи 6 к. Слава: св. Никола. Мисле да су и они досељени из истих крајева одакле су и Пријанчевићи.

Сеоска гробља су једно у крају Вучљивици, друго у крају Малој Реци.

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

loading...