ОН ЈЕ НАПРАВИО СТАРО ЗДАЊЕ – Коста Шрепловић

КОСТА ШРЕПЛОВИЋ, архитекта
(1836, Београд – 1872, Аранђеловац)
Пројектант Старог здањаРођен је 1836. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Као одличан ученик добио је стипендију да студира архитектуру у Минхену. Пре студија издржао је годину дана праксе на градилишту у Будимпешти, тако да је добио и калфенско писмо. Завршивши студије вратио се у Београд, где се запослио 1861. године као цртач (начертатељ) у Главној управи грађевина, после чега је стекао каријеру у министарству грађевина које је основано 1863. године уместо Главне управе, где је радио као архитект друге класе до 1866. године, када постаје инџинир (инжењер) шесте класе. Један од првих радова архитекте Косте Шрепловића био је пројекат за дворац престолонаследника Михаила, који је о свом трошку хтео да сазида кнез Милош. Зграда је саграђена према Шрепловићевом пројекту, али кнез Милош није доживео да је заврши (1860.год), а зграда је касније пренамењена за потребе министарства спољних и унутрашњих послова. Најважнија искуства Коста Шрепловић стекао је на изградњи Капетан Мишиног здања у Београду као помоћник познатог чешког архитекте Јана Неволе. Како је познато, архитекта Јан Невола се пре завршетка изградње Капетан Мишиног здања вратио у Праг и препустио младом архитекти Шрепловићу да доврши послове на згради.Пре Старог здања у Аранђеловцу, радио је пројекат за Среско начелство у Горњем Милановцу, о коме нема сачуваних података. Паралела која се може повући између двора за престолонаследника Михаила, Капетан Мишиног здања и Старог здања, говори о напредном архитекти тога доба и то не зато што је школован на напредном универзитету већ због посебног приступа архитектури. Коста Шрепловић је веома рано завршио каријеру, умро је 1872. године у Аранђеловцу у 37. години живота. Подлегао је повредама које је задобио падом са скеле Старог здања. Сахрањен је у порти Буковичке цркве у Аранђеловцу, где му је син Петар Шрепловић и подигао спомен плочу.Једна улица у Аранђеловцу, изнад хотела Извор према насељу око Више технолошке школе, носи његово име.Извор:
Мрљеш Д. Раде, Реконструкција и ревитализација Старог здања у Аранђеловцу, Зборник радова Народног музеја у Аранђеловцу, Шумадијски записи IV-V, Народни музеј Аранђеловац, 2011.

Рекли су још о Кости Шрепловићу:

Коста Шрепловић, син Готфрида Шрепла из Карловца,који се доселио у Београд и постао фактор словоливнце у Државној штампарији, рођен је у Београду 1836. године. По завршеној гимназији послан у Пешту на праксу и затим у Минхен на студије архитектуре. После дипломирања, постављен је 1861. за цртача Главне управе грађевина, где је убрзо напредовао у звање архитекте. Ожењен је био Јелисаветом, ћерком хаџи Николе Живковића.

Његова архитектонска каријера пуна елана и успеха прекинута је његовом раном смрћу 1872. године, после пада са скеле приликом изградње Старог здања у Аранђеловцу.
У Главној управи грађевина постављен је 1861. године за цртача али већ 1863. године је архитекта II класе. У његовој краткој каријери, међу првим делима је вероватно пројекат за Начелство и суд у Горњем Милановцу, чије нам тачно време изградње недостаје али је сигурно око 1865. године. Главно дело архитекте Косте Шрепловића је Старо здање у Буковичкој бањи. Ова је грађевина започета 1868. године по налогу кнеза Михајла и планови, па затим и темељи израђени су за знатно већу зграду, међутим после смрти кнежеве радови су смањени, а зграда је завршена тек 1872. године, без бочних крила, која су подигнута око осамдесетих година. Шрепловић је овде прихватио стилски чист романтизам на бази оригиналних романских елемената и мотива, ослањајући се на исту школу, која је и Неволи пружила надахнуће за Капетан-Мишино здање у Београду.
По плановима Шрепловића израђен је и парк Буковичке бање са својом чувеном алејом платана, а тада је у његовом горњем делу било и мало вештачко језеро повезано са потоком који је туда пролазио.

(Извод из књиге: Архитектура Србије у XIX веку, Богдан Несторовић, Београд:)

Извор: арх. Слађана Миловановић
loading...