Легенда о Књажевом вранцу

„Задесио се једном приликом књаз Милош са својим слугом подно Букуље. Како јесен беше лепа и родна, одлучи да неколико дана проведе у околним селима и види како народ живи.

Дође тако и у Буковик па кад хтеде јашући да пређе преко неке баровите ливаде, вранац му се заглиби у пиштолину. Коњ упре целом снагом да се из блата ишчупа, ал` не могаде. Све што више запињаше, све дубље ногама у глибовиту земљу потањаше.

Књазу беше криво на коња што живобару није заобиш`о и намисли да га убије. Једва га слуга умоли да врати потргнуту кубуру за појас. Сутрадан слуга подрани да види шта се преко ноћи са коњем збило и, за сваки случај, понесе пуне бисаге зоби. Затекне вранца где стоји у блату и сербез пијуцка воду која је под њим подвирала.

Наредних дана, док се кнез увелике частио и гостио, слуга настави свако јутро и вече да храну доноси. Петог јутра коњ се из баруштине изглиби и чим слугу примети, поче по ливади да се ђилиса и њишти.Завиланџи слуга вранца и јашећи отера у шталу.

Порани га још неки дан и опази да никако неће да пије воду коју му је даво. Досети се те му донесе воду из живобаре у коју се био заглибио.

Коњ са ње главу није дизо, наискап је пио.Дође сад слуга књазу Милошу и потанко исприча шта је све са коњем чинио.

Пиштолина лековита, пиштолина лековита, гласно рече књаз и нареди да се на месту где се коњ заглибио ископа ко нека стублина. У народу се брзо прочу за њену лековитос и почеше на њу да пристижу болесници од сваких болести.

Много доцније ту је сазидата Буковичка бања.’’

Извор: Паунић Драгутин, Цоглава, легенде из Јасенице, Београд 1996.

loading...